Na svetu živi sedam vrsta pelikana, neobičnih ptica koje se mogu prepoznati po kljunu dugom i do pola metra, s čije donje strane visi ogromna kesa. Pelikani su teški od četiri do sedam kilograma, dok im je raspon krila i do dva i po metra. Kosti su im veoma lagane i čine svega deset procenata težine ptice.
Australijski pelikan može se videti širom Australije, Nove Gvineje, zapadne Indonezije, a poneki primerak zaluta i na Novi Zeland i zapadnopacifička ostrva. Živi u blizini reka, jezera, močvara ili pored mora. Uglavnom se hrani ribom, ali ako ima priliku, jede i ljuskare, punoglavce i kornjače. Ne odbija ni hranu koju mu ponudi čovek, a kada je njegova trpeza oskudna, ne preza ni od toga da pojede pače ili galeba. Australijski pelikani vrlo retko sami kreću u potragu za hranom. Najčešće na ručak kreće celo jato, ponekad čak i 2.000 ptica.
Kljun australijskog pelikana je veoma osetljiv i omogućava mu da pronađe ribu u mutnoj vodi. Na kljunu se nalazi i kuka, koja sprečava da iz njega isklizne tek ulovljena riba. Pelikan vešto vrti ribu sve dok ne okrene njenu glavu prema svom grlu, a zatim zamahne glavom i proguta je. Priroda je vešto izvajala kljun ove ptice. Na donju vilicu pelikana pričvršćene su dve tanke savitljive kosti s kojih visi velika kesa. Kada bi se napunila, pelikanova torba mogla bi da ponese čak 12 litara vode. Uprkos uvreženom mišljenju, kesa pelikanu ne služi za čuvanje hrane, već kao ribarska mreža. Kad ulovi ribu, ptica prisloni kesu na svoje grudi kako bi iz nje iscedila vodu, a zatim guta ulovljeni plen. Pored toga, zabeleženi su i slučajevi da ove ptice, kada ožedne, u kljun sakupljaju kišnicu.
Pelikani su veliki putnici. Da se ne bi umorili dok lete, koriste vazdušne struje na visinama do čak tri kilometra. U vazduhu ponekad ostaju i po 24 časa.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.