Možda i sami zevate dok čitate ovaj članak jer, praksa pokazuje da je zevanje zarazno. Naučnici su zavirili u naš mozgak kako bi pronašli odgovor na pitanje šta pokreće ovu aktivnost nakon što vidimo druge kako zevaju.
Tim univerziteta u Nottinghamu otkrio je da je ključan dieo mozga odgovoran za motoričke funkcije.
Primarni motorni korteks također igra važnu ulogu u slučajevima kao što je Touretteov sindrom.
Naučnici kažu da bi razumevanje „zaraznog zevanja“ moglo pomoći u razumevanju i tog i sličnih poremećaja.
Zarazno zevanje je uobičajeni oblik ehofenomena, automatske imitacije drugih. Isti slučaj je i kod Touretteovog sindroma, ali i epilepsije i autizma.
Zarazno zevanje nije jedinstveno samo za ljude. I druge životinje, uključujući pse i čimpanze, također su podložne ovom fenomenu, kažu naučnici. Ali razlog zbog kojeg se zevanje širi od osobe do osobe, ili od životinje do životinje, ostaje nepoznat.
Da bi testirali šta se odvija u mozgu tokom fenomena, pratili su 36 dobrovoljaca koji gledaju druge dok zevaju. U studiji objavljenoj u časopsiu Current Biology nekima su rekli da je dobro da zevaju, dok su drugima tražili da pokušavaju da se suzdrže od zevanja.
Potreba za zevanjem bila je različita od osobe do osobe, zavisno od rada njenog primarnog motornog korteksa. Koristeći vanjske transkranijalne magnetne stimulacije (TMS) bilo je moguće meriti „osjetljivost“ ili sklonost ka zevanju. Ove struje bile su namenjene stimulaciji motoričkog korteksta, za koji se smatra da kontroliše zevanje. Tokom eksperimenata sudionici su zamoljeni da procene koliko je intenzivan nagon za zevanjem bodovanjem na skali.
Kada su bili zamoljeni da odole zevanju, nagon za zevanjem se povećao. Sklonost ka zevanju povezana je, dakle, sa nivoima moždane aktivnosti u motoričkom korteksu – što je ona veća, veća je i verovatnost da će osoba zevnuti.
Profesorka kognitivne neuropsihologije Georgina Jackson, koja je radila na studiji, rekla je da bi rezultati studije mogli imati široku upotrebu.
„Kod Touretteovog sindroma, ako smanjimo osetljivost, mogli bismo doći i do manje tikova, a to nam je cilj“, kazala je.
Profesor Stephen Jackson je dodao: „Ako uspemo shvatiti kako izmene u kortikalnoj osetljivosti dovode do neuronskih poremećaja, možda bismo ih mogli i obrnuti. Tražimo personalizovane tretmane bez lekova, koristeći TMS koji bi mogao biti efikasan u modulaciji disbalansa u mrežama mozga“.
Istražuju i vezu između empatije i zijevanja, a pomoću TMS-a bi mogli doći do „novog pristupa“.
„O zevanju još uvek znamo relativno malo. Različite studije su predstavile veze između zaraznog zevanja i empatije, ali su ta istraživanja još uvek nedosledna“, kazao je dr. Andrew Gallup.
„Trenutna otkrića daju dodatne dokaze da to možda i nije povezano“, prenose mediji u regionu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.