Roditelji ponekad zaborave svoju decu, i to se ne dešava samo na filmu već i u stvarnom životu. Ovo se desilo u Jerusalimu.
Izraelski par koji je krenuo na godišnji odmor u Evropu setio se da ponese svoje kese iz fri-šopa, kao i svojih 18 kofera, ali su na aerodromu zaboravili svoju trogodišnju ćerku.
Ovaj bračni par i njihovo petoro dece kasnili su na čarter let do Pariza i zbog toga su ludo jurili sve do ulaska u sam avion. Baš kao na filmu! U svoj toj konfuziji i gužvi njihova mala ćerka se izgubila.
Miki Rozenfeld, policijski portparol za štampu, izjavio je da je jedan policajac pronašao njihovu ćerku kako šeta po fri-šopovima na aerodromu Ben Gurion, izraelskom užurbanom glavnom međunarodnom aerodromu. Takođe je izjavio da je policajac koji je našao devojčicu odmah alarmirao posadu aviona, ali, nažalost, avion je već poleteo.
Izraelski mediji su izvestili samo da su roditelji ultraortodoksni jevrejski par, ali nisu dali njihova imena.
Rozenfild je rekao da roditelji nisu bili svesni da su se ukrcali na letilicu sa samo četvoro dece, umesto s petoro, sve dok ih osoblje aviona nije obavestilo nakon što su 40 minuta bili u vazduhu.
Službenici aerodroma brinuli su se o devojčici, a potom su je stavili na sledeći let za Pariz. Tako se ona bezbedno vratila svojim roditeljima nakon što je sama putovala čak do Pariza.
Rozenfeld je kazao i da će policija ispitati ovaj bračni par kada se vrate s godišnjeg odmora, zbog sumnje da se radi o roditeljskom zanemarivanju. Ostaje nam da vidimo da li je u pitanju to ili puka slučajnost.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Dešava se! Mene su moji roditelji izgubili u Sankt Petarburgu, na Nevskom prospektu (jedna od najprometnijih ulica u tom gradu). Ja, mama i tata smo zastali pored nekog izloga i oni su produžili dalje u šetmju, a ja sam ostala da gledam nešto u izlogu. To se dešavalo oko 4:30 popodne, po najvećoj gužvi. Tata je jurcao ko lud da me nađe u toj gužvi i našao me je. To je bilo 1995. godine. Ovu zanimljivu priču sam čula tek nedavno, kad je moja majka uspela da izgubi moju mlađu sestru (4 godine staru) u dečjoj bolnici. One su ujutru bile u bolnici da mojoj seki vade krv. Dok su čekale rezultate, prekratile su vreme u nekom parkiću i kad su ušle u bolnicu da uzmu rezultat, dok je mama skinula naočari za sunce, sestra je zbrisala. Mala je otrčala do laboratorije, rekla svoje ime i prezime i podigla rezultate. Vratila se do mame koja je izbezumljena jurila bolnicom da je nađe.
„Ništa neobično“ da roditelji onolikog broja djece ne mogu u svojoj glavi u svakom trenutku i odjednom da ih imaju baš sve, tj, na broju, kao u jednom komadu. Različiti su zahtjevi, postupci i prilazi i možete misliti iz koliko parčića mora da se ustroji jedna sveobuhvatna koncentracija usmjerena na svako ponaosob i na samog sebe, i sebe da pogubiš u jurnjavi. A jedno dijete, jedinče, zahtijeva maksimalnu, nedjeljivu i konstantnu pažnju usmjerenu samo na sebe jer se propust „odmah uočava“ i alarmira i od malog đavolka u centru svekolike pažnje. Hm! Koncentracija na djelu ili zanemarivanje obaveza, pa sad vidite šta ćete odabrati.