Ovu fotografiju videli ste bezbroj puta do sada, sigurni smo. U današnje vreme ona simbolizira otpor psihologiji mase i bunt protiv svih vidova represije i pritiska.
Mnogi su mislili da je fotografija montirana, da je lažna i da nije moguće da je tamo negde pred Drugi svetski rat bilo ko smeo da pomisli da u gomili nacista ne podigne ruku i pozdravi Firera.
Ipak, fotografija je originalna, snimljena 1936. godine, i na njoj je August Lendmeser, radio je kao radnik u brodogradilištu u Hamburgu. Čuveni snimak je zabeležen u Hamburškoj luci prilikom promocije novog broda. Avgust Lendmeser bio je jedini među prisutnim radnicima koji je odbio da pozdravi nacističkim pozdravom porinuće novog broda. a iza fotografije stoji čitava jedna neverovatna ljubavna, životna i tragična priča:
Ironično, priča počinje baš u Nacističkoj partiji u koju se August, kao i mnogi drugi njegovi sunarodnici, učlanio 1930. godine, u nadi da će mu politčka poznanstva pomoći da lakše dođe do posla.
Kako to obično biva u životu, sudbina je umešala prste i on 1934. godine upoznaje ljubav svog života – Jevrejku Irmu Ekler.
Godinu dana kasnije izbacuju ga iz partije zbog njegove veridbe sa Irmom, sa kojom nije mogao da se venča zbog tada važećih nacističkih „zakona“, mada su već dobili kćerkicu Ingrid.
1937. porodica je pokušala da se prebaci u Dansku, i sa granice su ih vratili i uhapsili a Augusta su optužili za „nepoštovanje rase“ i odmah zatvorili.
Oboje su se na sudu branili da nisu znali za Irminu pripadnost jer je krštena u crkvi i odgajana u hrišćanskoj porodici nakon što joj se majka preudala, ne bi li nekako izvukli žive glave.
Augusta su čas puštali na slobodu čas ga hapsili, na kraju je osuđen na 30 meseci prisilnog rada, a Irma je završila u koncentracionom logoru gde je rodila još jednu ćerku.
August nikada više nije video svoju voljenu ženu, Irma je stradala u zatošeništvu 1942. dok je Avgust 1941. pušten iz zatvora. Mobilisan je 1944. i upućen na front gde mu se gubi svaki trag.
1949. godine zvanično su proglašeni mrtvima i on i Irma.
Ćerke su preživele rat zahvaljujući dobrim ljudim koji su ih skrivali i činjenici da im je otac bio Nemac.
Fotografija „Čovek sa prekrštenim rukama“ je nastala u trenutku dok je August, potpuno nesvestan prisustva fotografa, preživljavao lične unutrašnje borbe, pružajući lični otpor, ne želeći da pozdravi onog ko mu je tako duboko u svim sferama uništio život i razorio porodicu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
To što je on uradio je hrabrost van svakih granica. Pobuniti se protiv nečega što je nemoralno, što nas spušta na borbu za goli opstanak. Dičimo se tehnoloskim napretkom, ali ga izgleda ne možemo ispratiti mentalno. Postali smo najveći predatori svima, pa i sami sebi.
Šta reći… Živeo Avgust Lendmeser, onaj koji je pre svega ljudsko biće, zanemarujući veru, naciju, rasnu pripadnost, šovinizam i sve ostale gluposti koje nas razdvajaju, navode da ubijamo jedni druge i od nas prave nerazumne, nemisleće i superegoistične hemijske spojeve bez imalo samilosti prema drugim živim bićima. Možemo da se prepucavamo, i uzdižemo svoju vrednost i vi i ja, ali činjenica je da najviše ljudi i drugih živih bića izgubi život u ratovima koji vode ljudi i od strane drugih ljudskih bića i to od tihe vecine koja se ne žali, ne diže glas, i smatra sebe visoko moralnim članovima jednog društva. To je većina koja vodi, koja nosi oružje.