Čigre su bliski srodnici galebova. Od galebova se razlikuju po znatno vitkijem telu, zašiljenim krilima i rašljastom repu kao u seoske laste.
Čigre su odlični letači. Na zemlju se spuštaju samo kada spavaju ili se odmaraju. Pojedine vrste koje žive na okeanima dolaze u blizinu kopna samo dok odgajaju mlade. Veliki deo vremena provode u vazduhu, ali osnovne potrebe obično zadovoljavaju u vodi. Hrane se sitnom ribom i drugim vodenim organizmima koje love na jednostavan način.
Lete nad vodom na visini od dvadesetak metara i više, a kada, zahvaljujući odličnom čulu vida, ugledaju pogodan plen, naglo pikiraju u vodu pod pravim uglom i hvataju ga. Ponekad, kad je plen veći, dešava se da zarone. Na površinu vode pikiraju veoma silovito i ako se izbliza prate, može se čuti pljusak koji prouzrokuju padom i udarom o vodenu površinu. Zbog specifičnog načina lova čigre lete tako da im osa glave čini prav ugao sa osom tela, po čemu se razlikuju od galebova i ostalih ptica.
Koliko su čigre dobri letači biće jasnije ako se zna da i najmanje vrste zbog seobe prelete godišnje po pet hiljada i više kilometara, dok velika morska čigra dvaput godišnje prevaljuje put od Južnog do Severnog pola, što znači da bar jednom godišnje obleti celu Zemljinu kuglu.
Čigre su stanovnici ogromnih vodenih prostranstava, okeana, mora i velikih jezera. Svega nekoliko manjih vrsta gnezdi se na kontinentu, ali uvek u blizini velikih vodenih površina ili reka. U kontinentalnim delovima obično se gnezde na velikim barama, gusto obraslim vegetacijom koja pliva. Gnezda smeštaju na listovima lokvanja tako što ih naprave od nekoliko travčica među listovima, pa su jaja napola u vodi. Neke vrste radije se gnezde na niskim peščanim ostrvima ili obalama, ali su tu znatno više izložene napadu neprijatelja. Čigre se gnezde u kolonijama. U svetu su poznate kolonije čigri od svega nekoliko parova do nekoliko desetina hiljada.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.