Kažu da je bonsai sličan domaćem ljubimcu – treba ga voleti, negovati, brinuti se o njemu i nikada ga ne napuštati. Odsustvo brige za njega je fatalno. Ako ste na putu duže od tri dana, ponesite ga sa sobom, ili ga poverite specijalisti.
Prilikom gajenja ovakvih biljaka, trebalo bi početi sa fikusom i drugim vrstama gustog lišća. Od tropskih biljaka, fikusi su najzahvalniji za stvaranje minijaturne biljke. Kad je reč o biljakama koje se gaje napolju, kao što su borovi ili smreke, one predstavljaju stalan dekor i podnose podjednako dobro i sunce i vetar. Osetljivije biljke, kao što je japanski javor, bolje uspevaju u polusenci, jer su osetljive na svetlost i toplotu. Kao i sve saksijske biljke, bonsai ne podnosi velike hladnoće. Najniža temperatura za njih je do -5 stepeni, a ako padne niže, treba ih zaštititi. Mogu se zasaditi i u bašti, ali ipak na neko zaklonjeno mesto.
Mesto gde će se biljka gajiti, napolju ili unutra, odlučujući je kriterijum pri kupovini. Biljka se u kući postavlja 20 do 30 centimetara od prozora. Napolju je važno naći mesto koje nije izloženo jakom suncu. Kad je reč o zalivanju, svaki bonsai voli da bude orošen, a zaliva se dok zemlja oko korena upija vodu. Može se desiti i da bonsai često gubi lišće. Za to postoje tri uzroka. Pre svega, u pitanju može biti preterano zalivanje. Drugi mogući uzrok je nedostatak vode. Treći razlog opadanja lišća su paraziti; oni mogu da napadnu biljku i treba ih odmah uništiti.
Bonsai je prava umetnost – gotovo filozofija. Drvo i koren se umanjuju prema prastaroj tehnici i tako se dobijaju ove predivne minijaturne biljke. Ideja je poreklom iz Japana, ali je prihvaćena širom sveta. Bonsai je interesantan zbog svoje siluete i upravo te minijaturnosti. Kada presadite svoj bonsai u novu saksiju, dovoljno ga zalijte, a estetski završetak je dodavanje belih kamenčića ili malo mahovine i – imaćete svoju azijsku minijaturnu baštu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.