Psiholog iz Poljske Kuba Kris nedavno je objavio istraživanje o „izbegavanju neizvesnosti”.
Najgrublje objašnjenje ovog pojma bila bi pretpostavka da ljudi iz određenih društava osećaju veći stepen anksioznosti kada su u pitanju neke neizvesne situacije.
Ova karakteristika je izraženija u društvima čije zemlje vode represivnu politiku, gde se poštuje obrazovanje, a školovanje je posebno strukturisano oko nauke, i gde su poželjnije stroge društvene norme.
U ovim zemljama korupcija je prisutna u većoj meri, a državne službe imaju tendenciju da budu nešto nestabilnije, piše Independent.
Psiholog stoga ističe da se smejanje u takvim zemljama može posmatrati i kao licemerje.
Da bi testirao ovu teoriju, Kris je zamolio hiljade ljudi iz 44 zemlje širom sveta da ocene ličnosti 8 ljudi koji su bili nasmejani, kao i onih koji su bili ozbiljni na fotografiji.
Rezultati su pokazali da stanovnici pojedinih zemalja, poput Rusije, Irana i Japana, smatraju ljude koji se smeju manje inteligentnim.
Zanimljiva je teorija, ali rezultate treba uzeti sa rezervom, jer je naše ponašanje uslovljeno i polom i kulturom, a većinom su studenti učestvovali u istraživanju.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Nonverbal Behavior.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Predrasude(ljudi koji se smeju manje pametni ) ovog tipa imaju osnova u ponasanju pojedinaca koji cine vecinu neke drustvene organizacije, ili uopsteno kolektiva pa i sredina u kojima je prebivaliste.I stekne se utisak sto i jeste da su manje obrazovani ljudi ,ljudi prostih zanimanja bili bezbrizniji a time i vedriji nasmejaniji ,a neki su i pozirali veselost.A ne znamo da je „smeh muzika duse“ustvari i da ga treba upraznjavati sto vise.