Ep „Odiseja“, koji je napisao Homer u sedmom veku pre naše ere, ne pominje ništa od tehnologije tog vremena, osim oružja heroja. Izuzetak predstavlja čudan odeljak koji opisuje kako Penelopa, žena kralja Odiseja, otključava prostoriju obezbeđenu od lopova da nađe njegov luk. Pomoću mudro napravljenog bakarnog ključa s drškom od slonovače ona je otvorila vrata.
Homerov ključ bio je očigledno veoma različit od onih koje mi danas koristimo. Kako je on u stvari funkcionisao? Kombinovanjem tragova iz arheoloških nalaza i scena iz domaćeg života s grčke grnčarije možemo da dobijemo prilično jasnu sliku. Tada nisu postojale brave kao takve – samo klizeća drvena reza s unutrašnje strane vrata. Da bi se vrata zatvorila spolja, reza se povlačila na mesto kanapom koji je prolazio kroz otvor u vratima. Onda se kanap vezivao u komplikovan čvor na kvaki. Da bi se vrata otvorila, čvor se odvezivao, a reza povlačila guranjem ključa u obliku latiničnog slova L kroz drugi, širi otvor dok on ne zahvati prorez usečen u rezi.
Istorija ključa počela je mnogo pre Homerovog vremena. Međutim, kada su dokazi prvi put pronađeni, arheolozi su bili zapanjeni. Godine 1887, prilikom iskopavanja u Kahunu, egipatskom gradu iz devetog veka pre naše ere, britanski arheolog ser Flinders Pitri pronašao je cilindrični komad drveta na čijim su krajevima bili otvori. Ovaj zbunjujući nalaz bio je ostavljen na stranu kao manja misterija koja će sačekati rešavanje. Slični predmeti otkriveni su i na drugim nalazištima u Egiptu. Jedan naročito lep primerak stigao je iz grobnice Ka, glavnog arhitekte faraona sredinom 14. veka pre naše ere. Njegova žena Mirit bila je sahranjena s njim, a u korpi s delom miraza nalazila se kućna haljina, pantljike za kosu, češalj i jedan misteriozni drevni predmet. Početkom 20. veka u sicilijanskim grobnicama iz desetog veka pre naše ere otkrivene su bronzane verzije tog predmeta, opet isključivo u grobnicama žena.
Prava svrha ovih predmeta otkrivena je 1907. godine, kada je primećeno da se slični drveni kočići koriste u Etiopiji kao ključevi. Njihovo često prisustvo u grobnicama žena ukazuje na ulogu žene kao gospodarice kuće u drevnom društvu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.