U jednoj studiji o kolibrijima piše: "Ako čovek hoće da ima uspeha u uzgoju kolibrija, treba da se smanji kao ova ptičica, da bude veoma osetljiv i strpljiv…" Dakle, treba poznavati u dušu ovu najmanju, ali i najosetljiviju pticu na svetu.
Ovoj sićušnoj ptici tela pokrivenog perjem prelepih boja moraju se obezbediti gotovo svi uslovi njene postojbine – u kavezu valja improvizovati minijaturnu prašumu, džunglu sa dosta cveća i posebnim hranilicama. Kolibri se u prirodi hrani nektarom prašumskog cveća. Umesto nektara može mu se dati mešavina voćnih sokova sa medom, mala količina multivitamina uz pasirano južno voće kao što su banane, pomorandže, urme, kokosovo mleko i drugo. Hrana mora biti uvek sveža i čista.
Uzgajanje kolibrija je pasija koju sebi mogu da priušte samo oni sa dubljim džepom, jer iziskuje popriličan trošak. Inače, kolibri se u ropstvu gaji sa manje ili više uspeha, najčešće zbog toga što nema baš mnogo podataka o osobenostima ove ptičice. Opstanak kolibrija u ropstvu zavisi od hvatanja, pakovanja i transporta, što je veoma složen posao. Prema rečima stručnjaka, ako se to obavi uspešno, ova majušna ptica može da živi i do deset godina. Kolibri rase Eupetomenam simoni živi od šest do deset godina. Sa uspehom se mogu gajiti i druge, pa i najosetljivije rase kao što su coeligena, heliangelus, amazalija, franciaze, kao i neke druge.
Među kolibrićima nalazimo najmanje ptice. Najveći kolibrići veliki su kao lastavice, a najmanji nisu veći od bumbara. Imaju sitnu i okruglu glavu. Kljun im je ponakad vrlo dugačak, kod nekih duži i od tela. Ove ptice obdarene su izvanrednom snagom i mogu leteti dugo i brzo. Ne lete veslajući kao ostale ptice, već u vazduhu napreduju brzim zamasima krila kao što to čine mnogi insekti.
Kolibrići mogu leteti napred i nazad. U jednoj sekundi izvedu do 75 zamaha krilima. Leteći pravo napred, mogu postići brzinu od 90 kilometara na sat. Na zemlji se teško snalaze, jer su im noge prikladnije za zadržavanje na granama nego za hod i skakanje po terenu. Hrane se insektima i nektarom cveća, ali ne sedaju na cveće, već lebde u vazduhu i kljunom prodiru u čašicu pružajući račvasti jezik. Jezikom sakupljaju nektar i hvataju sitnije insekte.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.