Potraga za zajedničkim pretkom svih ljudi nije ništa novo i radi se godinama, ali studija iz februara 2022. godine možda je napravila veliki napredak otkrivši odakle potiče taj naš predak.
Istraživači s Big Data instituta u Oksfordu na kraju su iscrtali najveće ljudsko porodično stablo ikad, koristeći genetske odnose među ljudima. To su uspeli kombinujući moderne podatke i podatke o genomima iz osam različitih baza podataka.
U saopštenju koje prenosi Rojters, dr. Yan Wong, evolucijski genetičar na Big Data Institutu i jedan od koautora studije, rekao je: „Mi smo u osnovi izgradili ogromno porodično stablo, genealogiju za celo čovečanstvo koje se modeliše precizno kroz istoriju i otkriva na kraju sve genetske varijacije koje danas nalazimo kod ljudi“, izjavio je.
„Ova genealogija nam omogućuje da vidimo kako se genetski sled svake osobe odnosi na svaku drugu, duž svih tačaka genoma.“ Studija kaže da se pojedinačne genomske regije nasleđuju samo od jednog roditelja, bilo majke ili oca. Svaku su tačku na genomu opisali kao stablo, sa skupom stabala poznatim kao „sekvenca stabla“. Ovo povezuje genetske regije unazad kroz vreme s precima, gde se genetska varijacija prvi put pojavila.
Odakle potičemo?
Drugi glavni autor, dr. Entoni Vajlder Vons, rekao je: „U suštini , mi rekonstruiramo genome naših predaka i koristimo ih za formiranje goleme mreže relacija. Tada možemo da procenimo kada su i gde ti preci živeli. Snaga našeg pristupa je u tome što donosi vrlo malo pretpostavki o temeljnim podacima, a takođe može uključivati i moderne i stare uzorke DNK“, rekao je.
Prema procenama do kojih su istraživači došli, preci su očigledno živeli u Sudanu, u Africi. Dr. Vons je za Rojters rekao: „Najraniji preci koje identifikujemo sežu u prošlost do geografske lokacije koja se nalazi u modernom Sudanu. Ti su preci živeli pre više od milion godina, što je puno starije od trenutnih procena starosti Homo sapiensa, odnosno 250.000 do 300.000 godina“.
„Dakle, delovi našeg genoma nasleđeni su od pojedinaca koje ne bismo prepoznali kao moderne ljude“, zaključio je. Istraživači su dobili podatke iz 3609 pojedinačnih sekvenci genoma iz 215 populacija. Ovi su uzorci bili u rasponu od pre 1000 godina do više od 100.000 godina.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.