Pozdravio Vučića i postao zvezda: Nisam očekivao ovu popularnost, a predsednika obožavam

Prava medijska zvezda postao je naš Parižanin iz Bora Jovan Vasiljević Sande (59), od kada je u utorak spontano „presreo“ srpskog predsednika Aleksandra Vučića na pariskom trgu Madlena. Dok je Vučić razgovarao sa srpskim novinarima, Vasiljević je zaustavio svoj kamion nasred ulice, istrčao, pozdravio se sa predsednikom, razmenio nekoliko ljubaznih reči, a onda se vratio svom poslu, na opšte iznenađenje svih prisutnih.

– Nisam se nadao da ću postati tako popularan. Zvali su me prijatelji koji su me videli na TV. Baš sam se iznenadio – kaže, za „Novosti“, Sande koga smo u sredu pronašli u njegovom stanu u pariskom severoističnom predgrađu Gusenvil, nedaleko od aerodroma „Šarl de Gol“.

Ovu iznenadnu i nepredviđenu epizodu iz svog života svakako će dugo pamtiti. Tim pre što mu je predsednik Srbije idol.

– Vučića stvarno obožavam. Sviđa mi se sve što kaže – ističe sagovornik.

Nije, Sande, međutim, odavno upućen u politička zbivanja u Srbiji. Nije čak ni glasao.

– Intenzivno pratim šta se događa tek poslednjih godinu i po, otkako sam iz Srbije doneo „Total TV“. Nisam do tada imao priliku da gledam vesti. Znao sam šta se događa, uglavnom na osnovu onoga što su mi ljudi pričali – otkriva nam.

Ovaj pariski vozač, koji raznosi luksuzna pića, vina i šampanjac po restoranima u tom delu grada, prepričava za „Novosti“ kako se sve odigralo na Madleni.

– Samo što sam završio isporuku. Na trgu velika gužva. Stajali smo. Pogled mi odluta u stranu, prema crkvi. Vidim kamere i nekog visokog čoveka ispred njih. Rekao bih da je Vučić, ali nisam siguran. Otkud on u Parizu? Dok sam se okrenuo, vidim ga kako silazi niz stepenice. On je! Otvorim prozor i pozovem ga, a on mi otpozdravi – prenosi Sande.

U tom trenutku, poželeo je da se rukuje s predsednikom.

– Pitam ljude oko njega da li mogu da izađem da se pozdravim. On im kaže da me puste. I ja tako izađem iz kamiona. Izleteo sam na brzinu, pozdravili smo se, potapšali po ramenu. Pitao me je odakle sam. Rekao sam mu: „Bravo predsedniče, samo tako nastavite“. Odgovorio mi je uz osmeh: „Važi, nema problema!“ Mnogo prijatan susret. Bio je veoma ljubazan – priča Jovan Vasiljević u dahu.

Nije, u tim trenucima, razmišljao šta je sve moglo da se dogodi. U Parizu su, naime, svi i dalje na maksimalnom oprezu zbog svega što se na bezbednosnom planu događalo poslednjih meseci i godina.

– Mislio sam, iskreno, da će obezbeđenje da mi priđe i zaustavi me. Ali, niko mi nije rekao ni reč. A i što bih, uostalom, ja nekome bio sumnjiv, onako, u radnom odelu, dok pričam srpski? Nema u mom kamionu ničeg osim pića – veli Sande.

Jovan Vasiljević je u Francusku došao pre 45 godina, daleke 1972. Neće, međutim, ovde još dugo ostati.

– Vraćam se u Bor za dve godine – otkriva nam. – Dosta je bilo. Šta ću ovde? Moja je zemlja Srbija. Odradio sam staž i sad samo čekam penziju, pa da se vratim i uživam pod stare dane.

Sande često ode u zavičaj.

– Bar dva puta godišnje. Idem, baš, sad za Novu godinu. Posle ću u maju, na Đurđevdan. A onda, naravno, preko leta, na godišnji odmor. Zove i predsednika Vučića da dođe u Bor.

– Bilo bi lepo da nas poseti. I da nam, ako može, pošalje filtere za dimnjake na topionici, da ljudi mogu lakše da dišu. Jeste da je sada malo bolje, ali vazduh je i dalje zagađen – brine Sande za svoju okolinu u zavičaju.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.