Pingvini su simbol Antarktika i hladnih južnih mora. Iako pripadaju porodici ptica, od njih se umnogome razlikuju. Sve ptice imaju krila i ona im služe za letenje. Pingvini takođe imaju krila, ali ih oni koriste za plivanje, tačnije, oni uz pomoć njih veslaju. Uz to, njihova krila više podsećaju na peraja nego na prava krila.
Pingvini lete ispod površine vode, i toliko brzo kao da su parobrod. Mogu čak da podsete i na malog delfina. Kad zarone, bez vazduha mogu da pređu tridesetak metara – a za to vreme oni i love.
Ove ptice žive u ogromnim jatima, takozvanim kolonijama. U vreme kada izvode mlade, na jednom mestu može ih biti i po nekoliko stotina hiljada. Pingvini koji žive na ostrvima i morskim obalama legu se na zemlji. U ovakvim kolonijama uvek je i izuzetno bučno; ne samo zbog činjenice da je na malom prostoru smešteno na stotine ptica već i zbog međusobne svađe prouzrokovane lopovlukom nekih od njih.
Naime, pingvini kradu jedan od drugog materijal za pravljenje gnezda, a ponekad i jaja. Ako primeti taj bezobrazluk, pingvin će dići buku i pojuriti za lopovom. Međutim, dok bude pokušavao da stigne prestupnika, ostali će mu pokrasti kamenčiće od kojih je napravio svoje gnezdo. Kada se izlegu mali pingvini, tu su tek muke. Od gnezda do morske obale roditelji često moraju da prevale nekoliko stotina metara gegajući se po neravnom terenu, a to nije nimalo lako za pticu koja ne može da leti.
Naročito su interesantne vrste koje žive na Antarktiku. Visoki su do jednog metra i teški do 40 kilograma. Oni ne prave gnezdo već nose svoja jaja sa sobom u posebnom naboru od kože na prednjem delu tela u blizini nogu; i mužjaci i ženke imaju svoj nabor, pa se smenjuju u čuvanju mladunaca. Kad jedno od njih pođe u lov, jednostavno će pažljivo kljunom prebaciti jaje kod ovog drugog na čuvanje. Zanimljivo, nešto kao pingvin kengur!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.