Pravilno zalivanje biljaka nije nauka, ali mnogima predstavlja problem. Previše ili premalo vode je najčešći slučaj, što neće ubiti biljku, ali će sigurno uticati na lošiji rast i manju otpornost na bolest i štetočine.
Česta je pojava da se biljke zalivaju tek kada se površina zemljišta osuši. Ovo je pogrešno, jer većina dragocene vlage dotad ispari i ne dospe do korena. Prskanje po danu, kad upeče sunce, ima dodatnu posledicu: hladna voda deluje na biljke isto kao i na svaki organizam kada zagrejan naglo uđe u ledeni potok. Večernje zalivanje je nešto bolje, ali ne i optimalno, naročito ako u bašti imate puževe golaće, jer će se tada više razmnožavati. Ujutro su biljke rashlađene i neće se šokirati od hladne vode. Biljke mogu dobro da upiju vodu, a kada sunce upeče, biće dovoljno snabdevene i vodom i hranljivim materijama.
Okopavanjem istovremeno poboljšavamo rastresitost i sprečavamo kapilarno isparavanje iz zemljišta. Dalja efikasna zaštita od isparavanja vlage iz zemljišta je zastiranje. Pokrivanjem gredica u bašti slamom, senom, ostacima od košenja travnjaka ili seckanom korom sprečavamo stvaranje pokorice, kao i razvoj korova, koji će baštenskim biljkama uzimati vlagu. Istovremeno se stimuliše razvoj zemljišnih mikroorganizama. Pošto je voda iz vodovoda i skupa i često je nema dovoljno, za zalivanje bašte i biljaka treba sakupljati kišnicu. Ona inače važi za mekšu vodu i mnogo pogodniju za većinu biljaka. To ćemo lako postići tako što ćemo pored izlaza oluka postaviti staru burad u kojima će se sakupljati kišnica.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.