Tragovi gasa koji „pluta“ kroz oblake Venere mogli bi da potiču od živih organizama, neke vrste mikroba različitih od onih koje poznajemo na Zemlji, piše Gvardian.
Do senzacionalnog otkrića astronomi su došli tako što su u atmosferi Venere, na visini od 50-ak kilometara, detektovali fosfane. Istovremeno, nisu uspeli da otkriju ni jedan drugi proces kojim bi ovaj spoj mogao nastati, osim kao proizvod nekog organizma.
Ovo saznanje je otvorilo vrata mogućnosti da je na ultravrućoj Veneri (s prosečnom temperaturom većom od 460 stepeni Celzijusa) opstao neki oblik života koji rapidno zagrevanje te palente nije uništilo.
Inače, Venera je tokom dve milijarde godina imala umerenu temperaturu i okean, ali danas je planeta prekrivena gustim slojem ugljen dioksida. Oblaci u atmosferi planete sadrže čestice čiji sastav uglavnom čini sumporna kiselina.
Uslovi na Veneri toliko su neugodni da su mnogi naučnici verovali da je planeta u stvari mrtva. Neki zato smatraju da fosfani nisu nusproizvod „plutajućih“ stanovnika Venere. Ali, organizmi se još uvek čine kao najlogičnija pretpostavka.
– Neverovatno je i pomisliti da bi nešto moglo da živi okruženo s toliko sumporne kiseline. Ali svi geološki i fotohemijski procesi koje poznajemo su suviše neprikladni da bi mogli proizvesti fosfane kakve smo videli – smatra profesorka Džejn Grivs sa Univerziteta u Kardifu.
Fosfane na Zemlji otpuštaju mikrobi u okruženjima siromašnim kiseonikom, poput sedimenta u jezerima. Drugi putevi „proizvodnje“, to jest nastavka fosafana su izrazito ekstremni (U unutrašnjosti gasovitih divova Jupitera i Saturna) da se njihova prisutnost smatra jednim od obeležja života.
Naučnica je otkrila prisutnost fosfana prilikom potrage za znacima života izvan Zemlje. Veneru je, kako piše Gvardian, promatrala 2017. teleskopom James na Havajima kao i dve godine kasnije teleskopom u Čileu. U oba navrata pronađeni su tragovi fosafana u gornjim slojevima oblaka na Veneri.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.