Paradajz (Solonum lycopersicum) je jednogodišnja zelen iz porodice pomoćnica, s razgranatom stabljikom i neparno perastim listovima. Potiče iz Južne Amerike, s područja Anda. Ime se odnosi i na biljku i na plod. Jestivi plodovi – velike, sočne i mesnate bobice, razlikuju se po boji, obliku i ukusu. Zeleni delovi biljke sadrže otrovni alkaloid solanin, a zreli plodovi obiluju različitim organskim kiselinama, ugljenim hidratima i vitaminima.
Pre nego što je prozvan „rajskim voćem“, smatralo se da je plod paradajza otrovan. Danas je paradajz jedna od najzastupljenijih povrtarskih kultura širom sveta. Plod može biti različitog oblika i veličine, od veličine trešnje do okrugle voćke prečnika deset centimetara. Paradajz može biti žute i crvene boje, ali bez obzira na boju – pravi je rudnik minerala i vitamina, pogotovo vitamina A i C.
Uzgaja se iz semena, obično u staklenicima i plastenicima, sve dok opasnost od mraza sasvim ne prođe. Plodovi se često beru dok su još zeleni ili ružičasti kako bi sasvim sazreli na putu do velikih tržišta. Paradajz se konzervira, od njega se prave supe, sosevi i kečap. Najveći deo evropskog tržišta podmiruje svoje potrebe za paradajzom s područja Mediterana i severne Afrike.
Naučna istraživanja fokusirana su na poboljšanje prinosa, ukusa i otpornosti paradajza na bolesti. Studije su pokazale da ljudi koji jedu puno paradajza smanjuju rizik obolevanja od raka, naročito raka prostate, pluća i stomaka.
U gradu Bunjolu u Španiji tradicionalno se već više od 60 godina održava paradajz festival po imenu „La Tomatina“. Hiljade turista iz celog sveta svakog avgusta hrle u ovaj gradić kako bi učestvovale u jednom od najneobičnijih festivala na svetu – festivalu gađanja paradajzom.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.