U dubinama Baltičkog mora više od 500 godina krio se veliki brod iz doba renesanse. U vreme kad je brod potonuo Kolumbo je otkrivao Ameriku. Za razliku od njegove flote koja je davno nestala, ovaj je brod ostao izvrsno očuvan u dubinama ledenog mora.
Prva informacija da je na dnu nešto neobično stigla je 2009. godine kad je istraživanje morskog dna sprovodila švedska pomorska uprava. Tad se sonda oglasila neobičnim ‘pištanjem’, a potvrda je stigla početkom ove godine, kad je robotizovana kamera istraživala morsko dno u komercijalne svrhe. Koristio je tim koji je ispitivao dno za postavljanje cevovoda za prirodni gas, a kad su osvetlili dno, naišli su na olupinu, piše Njujork Tajms.
U martu je međunarodni tim naučnika spustio nekoliko povezanih robotizovanih kamera i ispostavilo se da je reč o jedrenjaku.
Nedostatak kiseonika u ledenim dubinama mogao bi biti razlog zašto brod nisu naselili morski organizmi koji obično nastanjuju brodske olupine, a to je i razlog zbog čega je pet vekova stari drveni brod ostao odlično očuvan. Obično, se na viševekovnim potonulim drvenim brodovima, jarboli i brodske daske polako razgrađuju i od broda na dnu ostanu samo krhotine. Ovog puta to nije slučaj.
Naučni i istraživački tim uključuje brojne doktore nauka, a oni tvrde da su brod pronašli u skoro netaknutom stanju. Trup je odlično sačuvan u celoj dužini, kao i jarboli, pa čak i delovi brodske opreme. Tu je čak i mali drveni čamac za prevoz članova posade do i od matičnog broda.
„Na drevnoj olupini bili su vidljivi i razni retki predmeti, uključujući drvenu dvoslojna pumpa i čep, široki cilindar koji se koristio za navijanje užeta, a sačuvano je i sidro broda, a upravo su zahvaljujući njemu naučnici su procenili da je brod potonuo krajem 15. ili početkom 16. veka“, kaže dr. Pačeko Ruiz.
U jednom intervjuu dr. Pačeko Ruiz je rekao da je olupina bila duga između 16 i 18 metara što slične dužine kao i slavna Kolumbova ‘Santa Maria’. Ostali Kolumbovi brodovi, ‘Niña’ i ‘Pinta’ bili su nešto manji – otprilike 15-ak metara. Zapisi pokazuju da je ‘Santa Maria’ imala čak 52 člana posade, a druga dva broda imala su po 18.
Ime i poreklo izgubljenog baltičkog broda još nisu identifikovani. Za sada, pomorski arheolozi ga zovu ‘Okänt Skepp’, što na švedskom znači „nepoznati brod“. Naučnici i dalje u tajnosti drže tačnu lokaciju broda kako bi ga sačuvali od potencijalnih kradljivaca blaga i suvenira.
Planiraju se da se vrate na mesto pronalaska broda zbog dodatnih istraživanja, naročito brodskog drva. Laboratorijske analize mogle bi u roku godinu dana tačno proceniti godinu kad je brod izgrađen i kad je porinut u more.
Arheološki tim osvetlio je olupinu jakim svetlima i napravio hiljade fotografija visoke rezolucije, a uz pomoć kompjutera one su spojene u jedinstvenu sliku koja je toliko kvalitetna da deluje kao da je trodimenzionalna.
Takve kompozicije mogu biti zapanjujuće jasne i oštre, u poređenju s pojedinačnim fotografijama, pa čak se može i rekonstruisati potonuće. Naučni tim sa Univerziteta u Sauthemptonu istu metodu koristio je kad je učestvovao u otkrivanju srednjevekovnog broda koji je potonuo u Crnom moru. I tada je trup broda snimljen do neverovatnih detalja.
U intervjuu, Johan Runbi, s Instituta za arheologiju i istraživanje morskog dna Univerziteta Södertörn, rekao je da je brodolom u Baltiku bio važan jer je doveo do novih saznanja o razvoju prvih modernih jedrenjaka i prozor u razvoju ranih modernih jedrenjaka, koje je dovelo do velikih svetskih otkrića.
„Stvarno izgleda fantastično, neverovatno je dobro očuvan“, rekao je Rönnby.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.