Uživanje u muzici koju stvara virtuoz na violini nije privilegija modernog čoveka.
Prema nekim istorijskim podacima, još pre nekoliko hiljada godina ljudi su koristili žičane instrumente napravljene od životinjskih ostataka, poput kornjačinog oklopa ili morskih školjki, ili od drveta, preko čijih šupljina su bile zakačene žice napravljene od najrazličitijih materijala. Sviranje na ovakvom instrumentu zahtevalo je mnogo veštine, pogotovu što nije postojalo gudalo, već su muzičari svirali povlačeći žice prstima. Interesantno je da je muzičar ovaj instrument držao nadomak usta, a ne na ramenu.
U nekim knjigama pominje se ravanastron, instrument sa žicama, na kome je svirano oko 5.000 godina pre naše ere u Indiji. Pretpostavlja se da je preteča violine bio instrument rabab, ili rebab, koji se sastojao od rezonantne kutije i tankog dela, nazvanog vrat, na kome je stvarana muzika u Persiji i Arabiji. Na Najstarijem kontinentu violina se prvi put pominje početkom devetog veka, a pretpostavlja se da je u Evropu stigla iz Azije. Više od 450 godina bilo je potrebno da ovaj instrument dobije današnji izgled i zvuk.
Polovinom 11. veka na Evropskom kontinentu pojavljuju se dve vrste žičanih instrumenata. U prvoj su bili oni koji su imali veliku rezonantnu kutiju, a mali vrat, dok su se u drugoj vrsti nalazili oni koji su imali malu rezonantnu kutiju, jedva malo ispupčenu, i tanak, dugačak vrat. Krajem 11. veka violina polako počinje da dobija svoj oblik i prvi put se pojavljuje naziv za ovaj instrument – viela. U srednjem veku violina postaje dominantan instrument i na dvorovima i u narodu, pre svega, kako se pretpostavlja, zato što je bila laka i muzičar je mogao jednostavno da je drži, stvarala je lep zvuk i na njoj su veoma lako mogle da se sviraju sve note solmizacije.
Broj žica na violini polako je rastao s jedne ili dve u početku na tri i četiri, da bi krajem 11. veka imala pet žica, a s vremenom je prste zamenilo gudalo. Naziv violina pojavio se u Nemačkoj i Francuskoj u 16. veku. Svoj definitivni izgled ovaj instrument je dobio u prvoj polovini 16. veka, a najpoznatiji majstori u izradi violina bili su Italijani.
U vekovima koji su usledili čuveni kompozitori stvarali su muziku za violinu, a svetski virtuozi su oduševljavali publiku na svim kontinentima svirajući na njoj. Iako je violina kakvu danas poznajemo stara više vekova, njena popularnost je ista kao i u vreme kada je nastala.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.