Ne živi u bari, češće hoda nego što skače, ne krekeće, a ipak je žaba, i to – krastača. Ovaj neobični vodozemac je najveća žaba Evrope, a može se pronaći i u Aziji i severozapadnoj Africi. Telo žabe krastače je široko i pljosnato, prekriveno bradavicama. Koža joj može biti maslinastozelena, siva, braon ili žućkasta, što zavisi od pola i starosti životinje, ali i od njene životne sredine, pošto teži da se što bolje uklopi u okolinu. Iza narandžastih očiju ima dve žlezde iz kojih luči toksin neprijatnog mirisa, zbog kojeg je grabljivci izbegavaju. Ova supstanca ne smeta jedino belouškama i ježevima.
Zbog svog izgleda žaba krastača je omražena kod ljudi, mada je veoma korisno imati je u vrtu. Obično sedi i čeka da naiđe plen, koji lovi tako što munjevito ispruži svoj lepljivi jezik, dugačak oko dva i po centimetra. U bezubim ustima žabe u trenutku se nađu pauk, muva, komarac, crvić, a veći primerci ulove i poneku omanju zmiju ili miša. Za jedan dan krastača pojede onoliko koliko je i sama teška. Pošto raste celog života, redovno presvlači kožu, koju zatim obično pojede.
Ova velika žaba je noćna životinja. Dan provodi u plitkoj jami, skrivenoj među korenjem, kamenjem ili travom. Najaktivnija je u kišnim noćima, posle kojih se ponekad i preko dana zadrži van svog skloništa. Iako voli vlagu, retko živi kraj vode. Jedino u sezoni parenja boravi u blizini bara, jezeraca i sporijih vodenih tokova. Krajem marta, kada se probudi iz zimskog sna, polazi ka vodi da produži vrstu.
Iako nemaju mnogo neprijatelja, svega će ih nekoliko dostići polnu zrelost i dobiti sopstvene mladunce. Žabe krastače mogu da žive i četrdesetak godina, koliko su doživele neke koje su čuvane u zatočeništvu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.