Grašak ima mnogo belančevina i ugljenih hidrata, uglavnom skroba. U suvom grašku ima isto toliko belančevina koliko u govedini srednje uhranjenosti, ali – verovali ili ne – grašak govedinu skoro dvostruko premašuje po kaloričnosti. Grašak je bogat kalijumom, fosforom i vitaminima B grupe. U zrelom grašku ima i karotina i malih količina vitamina C. Grašak sadrži i dosta šećera, pa se ne preporučuje osobama koje boluju od šećerne bolesti.
Nemojte predugo kuvati grašak, jer je ukusniji kada je čvršći pod zubima. Očišćeni grašak operite mlakom, a ne hladnom vodom, jer će zbog hladne vode da se stvrdne. Grašak se uvek bere nedozreo, osim ako se za zimu ne sprema suv. Svež grašak prepoznaćete po čvrstoj sjajnoj kori bez tačkica. Zadržaće lepu zelenu boju ako u vodu u kojoj se kuva dodate i kašičicu šećera. Ko ne zna, grašak se kuva sat i po vremena. Treba ga preliti mlakom, a ne vrućom vodom i kuvati na slaboj vatri u poklopljenom sudu. Za vreme kuvanja ne dolivajte hladnu vodu u lonac, jer će tako grašak izgubiti svoj ukus. Pire od graška, kuvanog, naravno, pasirajte dok je vreo; tako se dobija ujednačena smesa bez gromuljica.
Grašak treba posoliti tek kada je gotov. Ako se kuva u posoljenoj vodi, grašak se raskuva, a samim tim je i manje ukusan. Sveže smrznuti zeleni grašak treba staviti u ključalu vodu, ne odmrzavajući ga prethodno – tako će sigurno biti znatno ukusniji, a i vitamini će se bolje sačuvati.
Od jednog kilograma neočišćenog graška može se dobiti 350 grama očišćenog. Grašak očistite i upotrebite istog dana, jer prilikom stajanja sazreva. Eto nekoliko lekcija o vitaminima koje grašak sadrži, ali i o načinima za njegovu što bolju pripremu. Sada vam ostaje samo da odete na pijacu ili u samoposlugu, kupite ga i isprobate jedan od načina koji vam najviše odgovara.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.