Postoji više objašnjenja nastanka i značenja ovog srpskog narodnog izraza, ali se svi slažu da je, da bi se on shvatio – potrebno i malo znanja iz istorije
Kada hoćemo da kažemo da je život surova lutrija, kažemo „Kom opanci, kom obojci“. A zašto i kako se takva izreka ustalila u srpskom jeziku?
Da bi se razumeo izraz „kom opanci, kom obojci“, potrebno je, pre svega, znati šta su to opanci, a šta obojci.
Obojci su, u stvari, komad platna koji se uvijao oko noge da je zaštiti od žuljeva i od hladnoće. Opanak je bolje štitio i bio osnovna obuća u Srbiji do prve polovine 20. veka.
Još od ranih civilizacija se pravio od kože, da bi svoje mesto kasnije u industrijskom društvu dobila i guma. Izgled je zavisio od nekoliko faktora, ali najpre od umešnosti majstora koji ga je pravio.
Oni opanci koji nisu bili namenjeni za rad su imali ukrase. Na gornjem delu su imali prepletaj, upletene tanke trake od kože na zanimljiv način. Što sitniji prepletaj, to su opanci bili vredniji. Da li zbog mode, ili zbog neke praktične upotrebe koja nije sasvim jasna, srpski opanci su najčešće imali šiljke na vrhu. I zvali su se „Šiljkani“.
Vuk Karadžić u „Srpskim narodnim poslovicama“ daje ovakvo objašnjenje:
„Kom obojci, kom opanci. Kad se kazuje da će se ko s kim pobiti ili svaditi, pa ko bude jači, ili ko šta dokopa. Valja da su se negde dvojica otimala oko obuće, pa je jedan ugrabio obojke, a drugi opanke“.
Samo poreklo izreke nije sasvim istorijski precizirano, ali se veruje da je vezano za oružane sukobe. Opanci su bili deo ratnog plena skidanih sa pobeđenih, živih ili mrtvih, koji su ostajali u obojcima. Pa „Kom‘ opanci, kom‘ obojci!”
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.