Prema rezultatima najnovijih istraživanja u oblasti interne medicine, postoji nagoveštaj da su depresija i dijabetes uzajamno povezani u mnogo većoj meri nego što se to dosad mislilo.
Iako se ljudi uglavnom rukovode mišljenjem i stavom da su ovo dve potpuno nezavisne bolesti, dosad prikupljeni dokazi ukazuju na to da je njihova povezanost bihejviorističke, ali i biološke prirode.
Čak 22,5 miliona Amerikanaca boluje od dijabetesa, a približno 14,8 miliona od težih oblika depresije (i to na godišnjem nivou) – pokazali su statistički podaci već pomenutih istraživanja. Od ukupnog broja žena (65.381) starosti od 50 do 75 godina koje su učestvovale u istraživanju, zabeleženo je čak 2.844 novih slučajeva dijabetesa (tip 2) i čak 7.415 novih slučajeva depresije u toku desetogodišnjeg perioda.
Rizici
Otkriveno je da je sama depresija u značajnoj meri doprinela povećanju rizika i razvoju dijabetesa i obratno, što je potvrđeno istraživanjem. Ono što posebno treba istaći jeste da su se kod osoba ženske populacije koje su patile od depresije šanse za razvoj dijabetesa povećale za 17%, čak i onda kada su sami istraživači među dodatne faktore rizika uključili i poput povećanje telesne težine i manjak fizičkih aktivnosti.
Ispitanice koje su uzimale antidepresive povećale su šansu za razvoj dijabetesa za čak 25%, što nije bio slučaj sa osobama koje nisu bile pod istom terapijom, tj. koje nisu patile od depresije. Kod ispitanica koje su patile od dijabetesa došlo je do povećanja rizika od razvoja depresije od čak 29%, a one ispitanice koje su uzimale insulin radi lečenja dijabetesa povećale su šanse za neverovatnih 53% za razvoj dijabetesa u vremenskom periodu od 10 godina, koliko je samo istraživanje trajalo.
Nivo i koncentracija hormona koji utiču na razvoj stresa, poput kortizola, veoma su povišeni kod osoba koje pate od depresije, što dalje može veoma lako dovesti do problema sa nivoom glukoze ili šećera u krvi, razvoja otpornosti na insulin, kao i do nagomilavanja masnih naslaga u predelu stomaka – a to su gotovo svi faktori koji doprinose razvoju dijabetesa.
S druge strane, dugoročni stres i naprezanje koji proističu iz svakodnevne borbe sa dijabetesom (kontrolisanje nivoa šećera u krvi i lečenje mogućih komplikacija) utiču na opšti kvalitet života, a samim tim i na povećanje verovatnoće i rizika od razvoja težih oblika depresije.
Umesto zaključka
Istraživanja koja su sprovedena u Americi trebalo bi da nam budu upozorenje kako bismo, u narednom periodu, bar delimično izbegli njihove probleme (i bolesti).
Iz navedenog se vidi da je to jedan začarani krug (jedno uzrokuje drugo i obrnuto) u koji ne treba ući ili se treba boriti protiv uzroka:
- savremeni način života pun stresa
- brza hrana i nepravilna ishrana
- preterana gojaznost
- nedovoljno fizičke aktivnosti
- dijabetes
- depresija i antidepresivi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.