Procenjuje se da od depresije u svetu pati svaka deseta osoba. Ako mislite da patite od depresije, ne računajte da će proći sama od sebe – posetite lekara.
Neki od simptoma depresije:
- ne možete da prestanete da plačete ili ste stalno tužni
- često ste ljuti
- izgubili ste interesovanje za stvari koje volite
- teško se borite sa stresom
Lečenje depresije
Svako se oseća tužno s vremena na vreme. Depresija je stanje u kom je osećanje toliko intenzivno da se osećate bespomoćno, beznadežno ili bezvredno duže od nekoliko dana. Ponekad mogu nastati problemi sa koncentracijom ili spavanjem, kao i osećaj da ste veoma umorni. Dobra vest je da postoje mnogi efikasni i provereni načini za lečenje depresije.
Za većinju ljudi, kao početnu terapiju lekar će preporučiti antidepresive i psihoterapiju. Neka istraživanja su pokazala da kombinovanje lekova i psihoterapije daje najbolje rezultate.
Antidepresivi
Ovi lekovi deluju tako što poboljšavaju rad nervnih ćelija u mozgu. Lekove treba koristiti samo u skladu sa savetima lekara, a ne samoinicijativno. Neki od najčešćih lekova za lečenje depresije su: celexa, cymbalta, effexor, lexapro, paxil, pristiq, prozac, remeron, wellbutrin i zoloft. Ako nijedan od ovih lekova ne deluje, lekari mogu predložiti neku drugu vrstu ili kombinaciju različitih lekova. Postoje mnoge opcije sa različitim prednostima i sporednim efektima.
Nažalost, lekari ne mogu da predvide koliko će određeni lek biti efikasan kod svakog pojedinca, a pored toga, antidpresivima je potrebno nekoliko nedelja, pa i meseci, da počnu da deluju. Zato je važno da se ne obeshrabrite. Uz malo truda, vi i vaš lekar pronaći ćete terapiju koja će vam odgovarati.
Antidepresivi – neželjeni efekti
Kao i svi drugi lekovi, i antidepresivi mogu izazvati neželjene efekte. Dobra vest je da većina ljudi nema nikakvih problema dok ih uzima. U zavisnosti od vrste, antidepresivi mogu izazvati povećanje apetita i telesne težine, slab polni nagon, nesanicu, nervozu, suva usta, zamagljen vid, umor i pospanost.
Neželjeni efekti ne utiču na svakoga, a ako se pojave, često vremenom nestanu. Ako ne nestanu, lekar vam može preporučiti drugi lek ili drugačije doziranje, a može vas i posavetovati kako da kontrolišete neželjene efekte tako da vam ne smetaju previše.
Savetovanje i psihoterapija
Psihoterapija je ključni deo lečenja depresije. Iako možda ne deluje brzo kao lekovi, neka istraživanja pokazuju da određene vrste psihoterapija pomažu lekovima da deluju brže i efikasnije.
Možete učestvovati u individualnim terapijama ili zajedno sa supružnikom, članovima porodice ili u grupnoj terapiji. Vaš terapeut će vam pomoći da utvrdite šta je najbolje za vas.
Vrste terapija
Najčešće vrste psihoterapija:
- kognitivna terapija ponašanja
- psihodinamična terapija
- interpersonalna terapija
Kako da počnete?
Sa lekarom opšte prakse treba se konsultovati o tome da li vam može prepisati lekove, ili bi trebalo da potražite pomoć specijaliste, kao što je psihijatar, jer oni imaju više iskustva sa depresijom i lekovima protiv depresije. Što pre počnete sa terapijom, pre ćete biti u mogućnosti da upravljate svojim osećanjima. Ako ste ikada razmišljali da naudite sebi, odagnajte takve misli i obratite se za pomoć lekaru.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.