Moguće je da je sklonost ka depresiji nasledna; moguće je, naravno, i da zbog životnih prilika neke osobe padaju u depresivna stanja češće od drugih. Ipak, postoji niz drugih faktora koji mogu dovesti do anksioznosti. Oni su uslovljeni našim odlukama i našim neodgovornim ponašanjem. Stvar je proste računice – ljudi koji piju alkohol da bi se osećali bolje u stvari samo pogoršavaju svoje stanje i postaju samo još više skloni depresiji. Drugim rečima, ako ste od onih koji u alkoholu traže lek protiv teskobe, anksioznosti i tuge, samo povećavate rizik da u dogledno vreme obolite od depresije.
Kao i sve druge vrste opijata koje umemo da unosimo u svoj organizam, i alkohol predstavlja samo privremeno rešenje. On slabi senzore koji su zaduženi za ublažavanje depresije i teskobe. Prekomernim konsumiranjem alkohola naš prag tolerancije smanjuje se toliko da mozak na kraju više i nije u stanju da spreči nadolazeći talas depresije. Moguće je da vam sve to zvuči samo kao prazna priča o štetnosti faktora koji nam skraćuju životni vek. Imate pravo tako da mislite, ali onda se nemojte žaliti kada vam čašica, dve ili tri, na koje ste se baš lepo navikli, ne budu otklanjale loše raspoloženje.
Uticaj alkohola na naš organizam je toliko ozbiljan da bi bilo dobro zahtevati od kompanija koje proizvode alkoholna pića da na etikete stavljaju i napomenu u kojoj će biti jasno istaknuto da prekomerna količina alkohola može ozbiljno i trajno da ugrozi psihičko zdravlje. Pošto je veoma mala, skoro nikakva, verovatnoća da će se tako nešto dogoditi u bliskoj budućnosti, ostaje vam samo da budete pažljiviji kada sledeći put odlučite da svoju tugu i loše raspoloženje utopite u piću.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.