Depresija je kompleksna bolest i rezultat više faktora. Na primer, depresija se može javiti zbog gubitka voljene osobe, zbog neke velike promene ili posle dijagnostikovanja teške bolesti. Nekima se bez vidljivog razloga depresija jednostavno javi, i tu bitnu ulogu ima nasledni faktor.
Glavni uzroci pojave depresije
- Istorija depresije u porodici. Pretpostavlja se da se depresija prenosi genetski sa generacije na generaciju, iako nije utvrđeno kako se tačno to dešava.
- Žaljenje usled smrti ili gubitka voljene osobe.
- Lični problemi, poput konflikta sa članom porodice.
- Pretrpljeno psihičko, seksualno ili emocionalno nasilje.
- Veliki događaji koji su deo svačijeg života, poput selidbe, završetka školovanja, promene posla, udaje ili razvoda, odlaska u penziju itd.
- Ozbiljna bolest: depresivna osećanja su uobičajena reakcija na saznanje da se boluje od teške bolesti.
- Neki lekovi.
- Bolesti zavisnosti: gotovo 30% procenata onih koji su zavisni od neke supstance boluje i od depresije.
- Ostali lični problemi: socijalna izolacija, razne mentalne bolesti, problemi u porodici i dr.
Postoje neoborivi dokazi da ljudi oboleli od depresije imaju promene u mozgu, za razliku od zdravih ljudi. Hipokampus je mali deo mozga koji je zadužen za pohranjivanje sećanja. Ovaj deo mozga je manji kod ljudi koji dugo pate od depresije nego kod ljudi koji nikad nisu bili depresivni. Manji hipokampus ima manje receptora serotonina, a serotonin je neurotransmiter, koji olakšava komunikaciju između nerava u mozgu i ostatka tela.
Još uvek nije otkriveno zašto je hipokampus manji kod depresivnih ljudi.
Istraživači su otkrili da se kod obolelih od depresije proizvodi višak kortizola – hormona koji je važan za normalno funkcionisanje hipokampusa. Oni veruju da kortizol ima toksični uticaj na hipokampus. Takođe se smatra da su neki ljudi jednostavno rođeni sa manjim hipokampusom i time predodređeni za depresiju.
Odavno je uočeno i može se pouzdano tvrditi da depresija ima veze sa genetskim nasleđem. Naučnici još nisu izdvojili ni identifikovali gen koji izaziva depresiju.
Depresija je kompleksna bolest. Što se više zna o njenim uzrocima, lekarima će biti lakše da pronađu odgovarajuće terapije.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
jedini lek protiv depresije su podrska porodice i doktor
depresija je nekad uzrokovana siromastvom ja se lecim od nje vec 8 godina i nadam se da cu je se resiti znam kako je doslo do nje da mi nije bilo lekova ne znam kako bi mi bilo
Depresija je tihi podmukli ubica. Lako se upada u nju a teško oslobađa . Bio sam dobar učenik i obećavao sam mnogo ,međutim ništa nisam postigao u životu. Nisam završio školu,nemam stalan posao,nisam zasnovao porodicu. Nisam alkoholičar ni narkoman.Depresija mi je upropastila život i ubacila me u neki svoj svet,daleko od stvarnosti. Ovakve stvari su kod nas tabu tema,sramota. Bio sam pubertetlija kad se pojavila nesanica, i agresija prema ukućanima . Bili su to prvi znaci depresije. Bliža okolina spomenute stvari nije ozbiljno shvatala,možda grešim. Nikad nisam uspeo da se oslobodim negativnih emocija,da li ću uspeti Bog zna.
Depresija je veoma težak period, odnosno bolest koja može izmeniti život na različite načine. Lako je upasti u depresiju, ali je teško izaći iz nje, to je čitav proces, baš zbog toga je ovaj sajt veoma koristan, sadrži sve potrebne podatke o tome kako, čime i zbog čega treba prevazići depresiju. Imala sam običnu depresiju zbog raznih događaja i emocionalnih trenutaka u životu. Iako imam samo 15 godina, shvatam i znam koliko je teško naći se u tom problemu, a još teže izaći iz njega. Vremenom sam samu sebe ponovo podsetila na lepotu života i naucila da se ponovo nadam i zalažem za sebe i svoju budućnost. Depresija je vrlo težak, mučan i bolan period, ali se, naravno, može prevazići i ponovo živeti punim plućima.
Drago mi je da sam ovo pročitala. Želim i ja da sa vama podelim svoje iskustvo. Naime, moja prijateljica je pala u depresiju iz koje pokušavam da je izvučem. Ali i sama sam pala, bolje rečeno veoma često padam, kada dođe do nesporazuma između ćerke i mene i treba mi vreme da se podignem iako sam prošla kroz težak period života, suočila se sa teškom bolešću – karcinomom dojke, a opet, čini mi se da mi i saznanje da sam imala tu bolest manje teško pada nego nesporazumi sa decom. Ako ste pronašli sebe ovde, volela bih da neko napiše svoj komentar.
Meni je drago što se o tome danas dosta priča, jer je to bolest današnjice i nije sramota otići doktoru. Naravno, ne treba se stideti da se priča o tome. To je bolest koja ima leka naravno i podrška porodice, prijatelja je nešto veliko. Ta osoba treba da zna da nije odbačena. Oni misle gdje god da se pojave, neće biti prihvaćeni.
Drago mi je što ste napisali ovaj članak o depresiji, jer je veoma osetljiva bolest. Iako imam samo 15 godina, nažalost, znam kakva je bolest. Ovaj članak preporučujem da pročitaju svi oni koji ne znaju šta je depresija i šta izaziva.
Drago mi je što se kod nas priča o depresiji i to uglavnom među medicinskim osobljem, kompetentnim, ali pacijenti uglavnom ostaju u svom unutrašnjem „zatvoru“ kao i njihova okolina. Hipomanična depresija je moja bolast i bez psihoterapije koju sledim već pet godina sa svojim psihijatrom kao i terapija antidepresiva koju striktno koristim, podrška mog supruga i ljubav moje, sada jedanaestogodišnje ćerke su moj put ka izlasku i težnja za uvek boljim sutra ili optimizam. Da bi mi bilo još lakše, postala sam najmlađi član, imam 35 godina, udruženja za borbu protiv depresije. Kao neko ko je došao sa prostora bivše Jugoslavije i kao učiteljica iz Beograda gde sam radila 5 godina, moj dolazak u Pariz sa ćerkom od 18 meseci 1999. godine pred bombardovanje je bio alarm u meni koji se uključio 2003. godine. Teško mi je da to objasnim roditeljima koji zive u Srbiji. U našoj zemlji i sama reč „psihijatar“ poistovećuje se sa ludilom od koga se ljudi leče i to je sramota za porodicu.
Depresija je ozbiljna bolest. Može se uspešno zaustaviti napredak bolesti. Kako? Potrebno je pogoditi terapiju, otići kod neuropsihijatra koji pacijentu mora ulivati poverenje, razgovarati o uzrocima. Broj razgovora sa lekarom zavisi u kakvom je stanju pacijent. Suočavanje sa potisnutim frustracijama i odgovarajući lekovi mogu mnogima pomoći, a mnogima i život spasti. Pritom mislim na mnoštvo uzroka. Veliki je problem napraviti prvi korak i zatražiti pomoć. Ako se previše potone, pacijenti teško odlaze lekaru i može lako doći do suicida.