Ne postoji tinejdžer ni tinejdžerka koji nisu nesigurni u vezi sa svojim izgledom. Da li izgledaju dovoljno atraktivno? Jesu li dovoljno lepo građeni, dovoljno (ali ne previše – mnogi dečaci, kad počnu naglo da rastu, boje se da su premršavi) vitki, dovoljno privlačni? Da biste došli do odgovora na ovakva pitanja, poredite sebe sa svojim vršnjacima, s onima iz neposredne okoline. Tada je moguće da ustanovite da su skoro sve vaše drugarice primetno vitkije od vas. Rezultat bude, naravno, da poželite da smršate – a onda može da ispadne da ćete za to najmanju podršku imati tamo gde je najviše očekujete: kod sopstvene kuće.
Znate i vi zašto imate toliko kilograma viška: previše jedete. A niste jedina takva osoba u svojoj porodici – i vaša braća i sestre, otac i majka su takođe „prijatno popunjeni“, jer vaša mama jako lepo kuva i svi u toj hrani izuzetno uživate. Samo, ono što vaša mama kuva je prilično masno – i eto kilograma i kilograma viška, što je jako uočljivo na celoj vašoj porodici. Šta učiniti u ovakvoj situaciji?
Možete pokušati da razgovarate s mamom. Obavezno je uverite da vi jako volite njeno kuvanje, ali i da patite zato što ste bucmasti, i pitajte je da li bi mogla da sprema manje kalorična jela. Možete razgovarati i s braćom i sestrama – da li se njima dopada što su gojazni, ili bi i oni voleli da smršaju? Možda možete svi zajedno da razgovarate s mamom i da se s njom dogovorite šta dalje.
Sad, ovo je bila povoljna varijanta. Međutim, trebalo bi da unapred znate – da se ne biste suviše iznenadili i razočarali ako tako ispadne – da ima onih koji davanjem hrane izražavaju svoju ljubav. Ako je vaša mama takva, ona bi mogla da pomisli da odbijanjem njene hrane odbijate njenu ljubav (u tom slučaju, uverite je da je vi jako volite i da ne odbijate njenu hranu, samo je molite da malo promeni jelovnik – vi ćete i dalje da jedete).
Još gora varijanta: vaša porodica bi mogla da ne primi dobro to što vi hoćete da smršate – mogli bi da pomisle da vam oni nisu dovoljno dobri, kad hoćete da se razlikujete od njih; mogli bi da pomisle da ih se stidite. I tu možete da pokušate da ih uverite da ih sve jako volite, ali da vas boli kad vam se svi smeju jer ste bucka. Još jedan argument u prilog manje kalorične hrane moglo bi da bude i zdravlje – kasnije zbog gojaznosti možete imati problema sa srcem i kičmom, plus gojazni tinejdžeri često obolevaju od dijabetesa.
Tužno je, ali se dešava da u nekim stvarima jednostavno ne dobijete podršku od svoje porodice. Ako vam nijedna od predloženih taktika ne uspe, ako vam ne uspe ni da pred optužujućim pogledima svoje porodice jedete manje, preostaje vam samo da sačekate neko vreme. Sačekajte dok se ne osamostalite, pa da sami možete da određujete šta ćete i koliko jesti. Nadamo se da to neće biti slučaj, da ćete u sopstvenoj porodici naići na razumevanje, ali, ako do toga ne dođe, stisnite zube i otrpite – doći će jednom vreme kada ćete sami određivati način na koji živite.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ovo o čemu članak govori je poznat problem. Ono što zameram ovom članku odnosi se na rešenje koje nudi. Znate, zamislite samo da ste baš vi u takvoj situaciji i da neko nudi rešenje tipa: „sačekajte da se osamostalite“. Pa ja nikad ne bih psihički izašla zdrava iz puberteta! Drugo, kao glavni razlog se navodi „previse jedete“, a nekako su ciljna grupa tinejdžeri. Jako je opasno poigravati se njihovim bioritmom! Ovom članku nedostaje dobra preporuka da se adolescenti bave nekom aktivnošću, da se više kreću, da krenu na neki folklor, sport, da šetaju. To je daleko zdraviji i prihvatljiviji savet za nekog ko ne želi anoreksiju, već samo normalan izgled!