Mediteranski način ishrane može značajno smanjiti rizik od dijabetesa, pogotovo kod osoba koje imaju povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Istraživači su došli do ovog zaključka tako što su pregledali i analizirali 19 raznih studija iz više zemalja rađenih u poslednjih 5 godina kojima je obuhvaćeno oko 160.000 ljudi.
Analiza je pokazala da mediteranska ishrana, bogata ribom, orasima, voćem i povrćem – smanjuje za oko 21% rizik od dijabetesa u odnosu na druge modele ishrane. Rizik se smanjuje i za 27% kod osoba koje imaju povećan rizik od srčanih bolesti i kod kojih je prevencija od dijabetesa veoma važna.
Vodeći istraživač ovog projekta, Demosten Panagiotakos, profesor na Univerzitetu Harakopio u Atini, izjavio je povodom toga u saopštenju: „Pridržavanje mediteranskog načina ishrane može sprečiti i smanjiti razvoj dijabetesa bez obzira na uzrast, pol, rasu i kulturu. Ova vrsta dijete ima blagotvorno dejstvo čak i na visokorizične grupe, a nikada nije kasno da se sa njom otpočne.“
Ono što je važno u ovoj studiji jeste da su u istraživanje bili uključeni i Evropljani i ljudi koji nisu iz Evrope, tako da se pokazalo da je mediteranski način ishrane dobar za svakoga, bez obzira na genetiku, način života i okolinu. Pošto je istraživanjem bio obuhvaćen veliki broj ljudi, iz rezultata se mogu izvući smernice za dalja istraživanja i saveti za borbu protiv dijabetesa.
Saznanje dolazi do naročitog izražaja u sklopu podataka da se u svetskim razmerama u poslednjih 30 godina broj obolelih od dijabetesa udvostručio, a to je povezano i sa rastućom epidemijom gojaznosti.
Profesor Demosten Panagiotakos ističe da i kroz način ishrane može da se utiče na smanjenje broja gojaznih i obolelih od dijabetesa kojih je na zapadu sve više.
U razvijenim zemljama je, pored nedovoljne prosvećenosti širih slojeva stanovništva, jedan od razloga za veći broj gojaznih osoba i obolelih od dijabetesa – cena hrane. Veoma je često brza hrana (hamburgeri, sendviči, pice, tortilje, girosi, kokice, čips…) mnogo jeftinija od ribe, voća i povrća, pa su siromašni slojevi prosto „primorani“ na gojaznost.
Studija je nedavno objavljena na godišnjem sastanku Američkog koledža za kardiologiju u Vašingtonu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.