Svi koji žele da smršaju hteli bi da ne menjaju svoj način života, a i oni koji bi ga menjali, hteli bi najlakši način za gubitak kilograma.
Koji je najlakši i najbrži način za gubitak kilograma, način koji će najmanje šokirati vaš organizam?
Nauka se još uvek dvoumi oko osnovnih načina mršavljenja, pa zato navodi više načina. Međutim, navode se i mogući neuspesi tih načina zbog određenih predispozicija svakog organizma.
Standardni savet za mršavljenje: jedite manje i krećite se više!
Verovatno vam je ovaj savet poznat, ali se odmah postavlja pitanje koliko je to manje prevedeno u kalorije, a koliko je fizičke aktivnosti dovoljno za gubitak kilograma. Takođe se postavlja pitanje metabolizma i načina sagorevanja viška kalorija.
Ideja koja postoji još iz 1958. godine – smanjite 3.500 kalorija za gubitak pola kilograma – održala se decenijama i bila osnov matematičkih proračuna uspešnosti mnogih dijeta. Pa ipak, dokazano je da je ova ideja pogrešna.
Pravilo gubitka 3.500 kalorija ne funkcioniše, jer se telo prilagođava gubitku težine, a samim tim se i gubitak težine usporava. Ljudi koji očekuju da na gubitak svakih 3.500 kalorija izgube pola kilograma – ubrzo postaju frustrirani kada primete da posle 3 do 4 nedelje taj princip više ne funkcioniše, i to zato što je organizmu posle 4 nedelje potrebno manje hrane da održi nivo kilaže.
Dobra vest je da se danas svakoj osobi, na osnovu pola, starosti, visine, težine i nivoa fizičkih aktivnosti – može odrediti dnevni unos kalorija za smanjenje kilograma, kao i vreme za ostvarenje tog cilja.
Odmah se postavlja i pitanje kakva hrana bi bila najbolja za vašu dijetu, kao i koje kalorije su dobre za vas.
Šta je sa unosom pića u organizam i da li smete da pijete alkohol?
Upravo zbog alkohola danas postoji velika debata među naučnicima, jer neki smatraju da on ne utiče loše na dijetu, čak pomaže, dok drugi smatraju da alkohol otvara apetit i utiče na dobijanje težine.
Neko generalno mišljenje ja da bi jedno piće ili dva pića, ukoliko to ne utiče na ishranu, bilo prihvatljivo.
Da li je bolje smanjiti ugljene hidrate ili mast? Koliko proteina vam je potrebno svakog dana?
Što se tiče kalorija iz masti, ugljenih hidrata i proteina, utvrđeno je da ista dijeta ne odgovara svima.
Postoji niz naučnih dokaza koji pokazuju da osobe različitog zdravstvenog stanja u dijeti moraju imati različit unos određenih kalorija da ne bi ugrozili voje zdravlje.
Dokazano je da postoji razlika u riziku od kalorija iz ugljenih hidrata i masti u odnosu na rizik od kalorija iz proteina.
Istraživanja su pokazala da proteinske dijete dovode do povećanja kalorija koje organizam treba da sagori, a da sačuva mišiće.
Kada ljudi žele da izgube kilograme, ne gube samo masti, oni gube i mišićnu masu, a sve to dovodi do usporavanja metabolizma.
Preporuka istraživača je zadržavanje kalorija proteina od 10% do 35% u odnosu na sve dnevno unesene kalorije. Zato su dijete načešće prilagođene tom rasponu kalorija proteina.
Pored kalorija, za problem gubitka kilograma vezuje se i pitanje gena.
Prema nekim istraživanjima, geni mogu objasniti problem viška kilograma od 40% do čak 80%. Potencijal za gojaznost postoji u svima, ali je kod nekih ljudi taj potencijal mnogo veći.
Do danas je ustanovljeno da je 30 gena povezano sa indeksom telesne mase. Glavni gen koji se odnosi na gojaznost zove se FTO gen. Nasleđe tog gena može uticati na gojaznost, ali pogrešna kopija kod nekih osoba može uticati na to da ne budu gojazni. Iako je FTO glavni gen gojaznosti, on, prema istraživanju, ne objašnjava sve slučajeve gojaznosti. Sumnja se na više gena koji rade zajedno i utiču na telesnu masu.
Ima slučajeva da ljudi nikada ne naslede te gene i da ne mogu da se ugoje bez obzira na to koliko se neredovno i nezdravo hranili.
Takođe se postavlja pitanje da li brže i efikasnije mršave muškarci ili žene.
Istraživanja pokazuju da zbog svoje krupnije građe, muškarci brže izgube kilograme, ali samo u početku. Nakon dva do tri meseca dijete, žene sustignu muškarce u procentualnom gubitku kilograma. Procentualno gledano, muškarci na dijeti izgube 66% viška kilograma, dok je kod žena to 73%. Iako žene sporije gube kilograme, naučnici smatraju da je taj postepeni gubitak bolji za organizam.
Efikasnost vežbanja
Iako postoje brojne prednosti vežbanja, istraživanja pokazuju da vežbanje utiče na gubitak težine od 5% do 10%. Najbitnije je smanjiti unos kalorija preko hrane, a za sagorevanje tih kalorija dovoljna je šetnja ili brzo hodanje. Vežbanje povećava i apetit, pa se dešava da se u prvom sledećem obroku vrate sve prethodno izgubljene kalorije.
Najveći broj ljudi koji su držali dijetu naveo je da je povećanje fizičke aktivnosti najviše bilo usmereno na više hodanja i laganih vežbi razgibavanja.
Zaključak
Možemo zaključiti na kraju da način za gubitak kilograma postoji, samo je pitanje šta ćemo primeniti, imamo li volje i da li ćemo istrajati.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.