Ideja povremenog ili naizmeničnog posta (intermittent fasting) vrlo je privlačna: ograničite sve svoje obroke na period od šest ili osam sati svaki dan, i u tom okviru možete da jedete šta god želite, piše Njujork Tajms, a prenosi N1.
Studije sprovedene na miševima isprva su podržale tu teoriju. Male studije provedene na ljudima koji pate od gojaznosti takođe su pokazale da takva dijeta može da pomogne pri gubitku kilograma. Ali sada, rigorozna jednogodišnja studija u kojoj je jedna grupa učesnika jela niskokalorične obroke između 8 ujutro i 4 uveče, a druga konzumirala taj isti broj kalorija u bilo koje doba dana nije pokazala nikakav efekt naizmeničnog posta.
Zaključak je, kaže dr. Itan Vajs, istraživač na Univerziteta u Kaliforniji, San Francisko, da „konzumiranje obroka u kratkom vremenskom periodu nema nikakvih benefita.“
Studiju su proveli istraživači Univerzitetu u Gunagdžou u Kini. Ona je uključivala 139 ljudi koji pate od gojaznosti. Žene su unosile 1.200 do 1.500 kalorija, a muškarci 1.500 do 1.800 kalorija svaki dan. Da bi se tačno pratio napredak, učesnici su morali da fotografišu sve što su jeli tokom dana i vode dnevnike ishrane.
Obe grupe izgubile su na težini – u proseku otprilike 6 do 8 kilograma – ali nije primijećena bitna razlika u težini koju su izgubili sudionici u obje skupine. Također nije primijećena velika razlika između skupina po pitanju obujma struka, tjelesne masnoće i mišićne mase.
„Ovi rezultati pokazuju da je ograničavanje broja kalorija najbolje objašnjenje za većinu pozitivnih efekata do kojih dolazi u režimu ishrane gde se ograničava vreme unosa hrane,“ zaključili su dr. Vajs i njegove kolege.
Rezultati iznenadili istraživače
Ta studija nije prva koja je testirala ovakvu dijetu, ali su prethodne studije često bile manje, kraće su trajale i u njima nije bilo kontrolnih grupa. Takva istraživanja često su dovodila do zaključaka da ljudi gube na težini ako svoje obroke konzumiraju samo u određenom vremenskom periodu svaki dan.
Sam Vajs je ranije bio veliki poklonik te ideje i izjavio je da je sedam godina on sve dnevne obroke jeo između podneva i osam sati uveče.
U prethodnom istraživanju, Vajs i njegove kolege tražili su od nekih od 116 odraslih učesnika da jedi tri obroka dnevno, uz užine ako ogladne, a drugi su jeli šta god žele u periodu između podneva i osam uveče. Učesnici su izgubili oko kilogram u drugoj grupi, a 0.7 kilograma u prvoj, razlika koja nije statistički relevantna.
U intervjuu je Vajs izjavio da nije mogao da veruje kad je video rezultate studije. Pitao je statističare da čak četiri puta analiziraju podatke, dok mu nisu rekli da su oni nepromenjivi.
„Bio sam odan toj ideji,“ rekao je Vajs. „Ovo je bilo teško prihvatiti.“
Taj eksperiment trajao je tek 12 nedelja. Sada, čini se da ni ova jednogodišnja studija nije uspela da dokaže benefite takve ishrane.
Dr. Kristofer Gardner, direktor studija o nutricionizmu na Stanford centru za prevenciju i istraživanje, rekao je da ga ne bi iznenadilo ako bi takav režim ishrane ipak ponekad bio uspešan.
„Skoro svaka vrsta dijete je uspešna za neke od nas,“ rekao je. „ Ali zaključci, koje dokazuje i ova studija, su da – kada se držite kvalitetno osmišljene i provedene studije, razne dijete nisu ništa više korisne od jednostavnog ograničavanja broja kalorija.“
Stručnjaci za mršavljenje kažu da ovakve dijete neće nestati. „Nemamo jasan odgovor zasad“ o tome pomaže li ova strategija ipak nekim pojedincima da izgube na težini, kaže Kortni Peterson, istraživač na Univerziteta u Alabami koja se bavi naizmeničnim postom.
Dr. Luis J. Aron, direktor centra za kontrolu telesne težine u Njujorku kaže da neki ljudi ne vole dete koje se baziraju na brojanju kalorija, i kod njih bi se moglo pokazati uspešnim ako jednostavno ograniče vreme tokom dana kada konzumiraju svoje obroke.
„Taj pristup nije nužno bolji, ali ne čini se da je gori,“ od brojanja kalorija, kaže. „On daje pacijentima više mogućnosti za uspeh.“
Hipoteza na kojoj se ovaj režim ishrane temelji jesu takozvani cirkadijalni geni koji, veruje se, ubrzavaju metabolizam i aktivni su tokom dana, kaže dr. Kerolajn Apovian, jedna od direktorki centra za održavanje telesne težine u Bostonu.
Pitanje za istraživače je, kaže: „Ako unosite previše hrane tokom dana, hoćete li uspešnije potrošiti te kalorije, umesto da ih taložite?“
Dr. Apovian kaže da bi volela da vidi studiju koja upoređuje grupu učesnika koji previše jedu tokom celog dana sa grupom u kojoj učenici previše jedu u samo određeni period tokom danu.
Kaže da bi svejedno preporučila ovakav režim ishrane svojim pacijentima, „iako nemamo dokaza.“
Dr. Vajs pak kaže da ga je njegova studija uverila da naizmenični post ne daje nikakve rezultate.
„Počeo sam opet da doručkujem,“ kaže. „Moja porodica kaže da sam postao mnogo ljubazniji.“
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Sad posle tolikih godina gubljenja novaca, živaca (ko ih ima), TV priloga, sučeljavanja mišljenja na tu i slične teme i ostalog priznanje da je uglavnom bilo uzalud, nešto mi je mnogo poznato