Premda se i kod nas dešava da roditelji prilično rano upišu dete na neki sport, recimo, ambiciozna mama upiše trogodišnjeg sinčića (koji još nije naučio ni da hoda kako treba) na klizanje – ovakve pojave su ipak retke. U Americi je, međutim, drugi trend: sve je više roditelja koji svoju malu decu, nekad čak i bebe od samo nekoliko nedelja, upisuju na kurs joge. O čemu se radi?
Možda ste pomislili da to, eventualno, ima neke sličnosti sa onima koji svoje kuce i mace upisuju na specijalnu jogu za kućne ljubimce kako bi se njihovi mezimci oslobodili stresa (mada je, kad se radi o mezimcima, najvažnije da se njihov vlasnik oslobodi stresa, jer se nervoza vlasnika obično prenese i na ljubimca), ali nije to. Ne radi se o tome da američki roditelji misle da su njihove bebe pod stresom ili prezaposlene.
Objašnjenje je vrlo jednostavno – sve je više gojaznih osoba, pa i gojazne dece, u Americi. Gojaznost kod američke dece počinje da liči na epidemiju – ovde ne govorimo o deci koja su krupna ili bucmasta, već o deci koja su toliko gojazna da zbog toga imaju ozbiljne zdravstvene probleme. Mnogi Amerikanci toliko se boje da će njihovo novorođenče postati debelo da pokušavaju da preduprede ovaj problem tako što će dete, bukvalno od malih nogu, upisati na neki sport – uglavnom to bude joga.
Šta kažu medicinski stručnjaci? Koliko mogu da budu efikasni fitnes programi namenjeni bebama? Oni sumnjaju da takvi programi imaju neko posebno dejstvo, osim što, možda, vežbanje može da popravi motoričke sposobnosti (bukvalno) najmlađih.
Zainteresovao vas je ovaj tekst? Mislite da, ako ništa drugo, svakako nema štete od toga da vaša beba vežba? Moraćemo da vas razočaramo – zasad ovakvi programi postoje samo u Americi. Međutim, za nekoliko godina, ko zna? Savršeno je moguće da će i naše bebe moći da vežbaju jogu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Svakako je bitno da se deca što ranije uključe u fizičke aktivnosti, ali ne treba preterivati. Smatram da umesto upisivanja premalog deteta na jogu, roditelji treba da protegnu noge i izađu sa svojim detetom u park, šetaju, trče i, jednom rečju, daju mu primer. I ono će samo poželeti da se bavi sportom. A na sve veću gojaznost dece, čak i u najranijem uzrastu, poprilično utiče sedenje pred televizorom (kasnije i računarom), ali i sva ta veštačka hrana (od kašica do grickalica i čokolada) koju današnja deca sve više konsumiraju. I ovde je bitan naš primer. A i oni vole i mi volimo, to svi mogu da potvrde, da jedemo baš ono što nam škodi.
Mislim da je fizička aktivnost kao što je ples, balet, plivanje – izvanredna za razvoj kako psihičkog tako i fizičkog razvoja dece u što ranijem uzrastu. Slažem se da dete već od treće godine treba da krene sa sportom. Razvija motoriku, odnos prema društvu, kolegijalnost, ali i radne navike. Kod nas je idealno kad roditelj vežba u isto vreme kad i dete. Mislim da u našoj zemlji nema stručnjaka za jogu, tako da to ne mogu da komentarišem, ali za balet i plivanje imamo, i to vrsnih stručnjaka, tako da ako ne znate gde usmeriti svoje dete, ove dve aktivnosti idealne su za početak i obavljaju se kroz igru. Nećete pogrešiti.