Poznato je da neaktivanost, kao provođenje velikog broja sati tokom dana u sedenju, može biti povezana sa lošim zdravljem. Prema nekim smernicama, ljudi bi trebalo da se pet puta nedeljno bave barem po 30 minuta umerenim fizičkim aktivnostima. I pored takvih aktivnosti, ostaje 23 i po sata tokom ostatka dana. Postavlja se pitanje da li bi ljudi od fizičkih aktivnosti tokom ostatka tog dnevnog vremena možda imali zdravstvenih koristi.
U novoj studiji, istraživači su ispitali oko 4.000 osoba iz Švedske starijih od 60 godina o tome koliko često u toku svog normalnog svakodnevnog života obavljaju 24 različite fizičke aktivnosti za koje se smatra da su tipične za starije osobe u toj zemlji. U te aktivnosti, pored ostalog, spadaju: baštovanstvo, popravke automobila, ribolov, branje voća ili povrća i slično.
Istraživači su ove informacije iskoristili da svrstaju ljude u tri grupe prema nivou opšte fizičke aktivnosti (koju su nazvali ne-vežbajuća fizička aktivnost). Oni su takođe zatražili od učesnika da im pruže informacije o tome koliko obično vežbaju u toku svog slobodnog vremena.
Tokom narednih 12 i po godina, istraživači su vodili evidenciju o tome koliko je ljudi u svakoj grupi imalo srčani ili moždani udar, bolesti srca i koliko njih je preminulo. Zatim su poredili da li su ljudi koji se češće bave ne-vežbajućim aktivnostima zdraviji od osoba koje se ovim aktivnostima ređe bave.
Šta kaže nova studija?
Tokom studije, 479 ljudi je imalo svoj prvi srčani udar, srčani problem ili moždani udar, a 383 ljudi je preminulo.
Ljudi koji su bili najviše aktivni, imali su 27% manje šansi od srčanog ili moždanog udara i 30% manje šanse da umru nego ljudi koji su bili manje aktivni.
Istraživači su zatim uzeli u obzir i vreme koje su ljudi provodili vežbajući. Oni koji nisu vežbali, a pri tom i bili najmanje aktivni – bili su izloženi najvećem riziku od prerane smrti. Ljudi koji su najviše vežbali tokom svog slobodnog vremena – imali su i druge zdravstvene prednosti, ali u vezi sa stvarima kao što su obim struka ili nivo holesterola. Prema tome, istraživači nisu sigurni da li vežbanje utiče na dužinu života i na to koliko je verovatno da će neka osoba imati problema sa srcem.
Koliko je istraživanje pouzdano?
Istraživači su koristili slučajni uzorak ljudi iz Švedske i pri tom bili pažljivi kako ne bi uključili ljude koji su već imali problema sa srcem i pokušali da dobiju rezultate koji će se moći primeniti na što veći broj ljudi. Ali nije poznato da li se ovi rezultati mogu primeniti na ljude iz drugih zemalja koji mogu da učestvuju u različitim vrstama ne-vežbajućih fizičkih aktivnosti, kao i na ljude drugih starosnih grupa.
Istraživači su uzeli u obzir koliko ljudi redovno vežbaju, kao i faktore o opštem zdravlju i načinu života koji mogu uticati na rizik od srčanih problema ili prerane smrti. Međutim, moguće je da je generalno zdravlje ljudi koji su bili više aktivni, ujedno bolje i zbog drugih faktora, kao što je preduzimanje drugih mera pomoću kojih se može smanjiti rizik od smrti ili razvoja zdravstvenih problema.
Rezultati ove studije u nekoj meri su ograničavajući, jer se studija oslanja na sećanje učesnika o tome koliko tačno su bili fizički aktivni i koliko su vežbali, što može uticati na pouzdanost rezultata. Ovaj tip studije ne dokazuje da fizička aktivnost (ili vežbanje) sprečava srčane probleme ili prerani smrtni slučaj, iako je mnogo dokaza koji sugerišu da fizičke aktivnosti i vežbanje pružaju zdravstvene beneficije.
Šta to može da znači za nas?
Istraživači kažu da je za starije osobe važno da budu aktivne radeći svakodnevne aktivnosti na otvorenom i oko kuće, isto koliko i redovno vežbanje. Oni ukazuju da je moguće da ljudi imaju određene zdravstvene prednosti, čak i ako nisu u stanju da se bave bilo kojom drugom vrstom vežbanja, iako je to teško sa sigurnošću tvrditi na osnovu ove studije. Međutim, biti što je moguće aktivniji starijim osobama se preporučuje i od strane lekara, jer je dokazano da to pruža mnogo zdravstvenih prednosti.
Bez obzira na to kolika je tačnost rezultata, činjenice pokazuju da fizičke aktivnosti produžavaju život. Rezultati su značajni bez obzira na procente, jer je svaki život važan.
Nameće se jedno zapažanje: osobe koje fizički vežbaju, bave se aktivno kućnim poslovima, mentalnim aktivnostima, prate događaje u svojoj bližoj i daljoj okolini, vode računa o ishrani, redovno posećuju lekara, redovno koriste „svoje lekove“, čitaju knjige ili novine, gledaju TV, koriste kompjuter, brinu o sebi i o svom životu i zdravlju – imaju manje rizike od bolesti, a veće šanse da duže žive.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.