Dani ispunjeni stresom i anksioznošću mogu povećati rizik od gojaznosti – ustanovili su britanski istraživači. Nađena je veza između visokog nivoa hormona stresa kortizola i povećane telesne težine.
„Ne znamo šta je uzrok povećane telesne težina ili povećanog nivoa kortizola, ali postoji veza“, izjavio je šef istraživačkog tima Endri Steptej, profesor Univerzitotskog koledža u Londonu.
Za potrebe studije istraživači su analizirali nivo kortizola u pramenu kose. U pramenu kose, kako kažu istraživači, mogu da se uoče promene nivoa kortizola tokom prethodna dva meseca.
Kortizol je primarni hormon stresa koji se aktivira kao odgovor na opasnost. Na neki način organizam povećava nivo kortizola „da bi pobegao od opasnosti“, ali ako nivo kortizola ostane hronično visok, to je povezano sa depresijom, povećanom telesnom težinom, anksioznošću i drugim zdravstvenim problemima.
Studijom je bilo obuhvaćeno više od 2.500 odraslih u Engleskoj, uzrasta od 54 godine starosti i starijih.
Istraživači su uporedili nivo kortizola kod osoba sa različitim telesnim težininama, obimom struka ili indeksom telesne mase. Oni su takođe analizirali kakve veze ima nivo kortizola sa upornom gojaznošću.
Kod učesnika istraživanja sa višim nivoom kortizola uočeno je da imaju veći obim stomaka (kukova) i povećane faktore rizika za srčane bolesti i druge zdravstvene probleme. Ljudi sa višim nivoima kortizola takođe su imali veći indeks telesne mase, tj. viši nivo masti u telu.
Viši nivoi kortizola uočeni su kod gojaznih osoba tokom četiri godine praćenja nivoa kortizola. Iako je studija otkrila vezu između nivoa kortizola i gojaznosti, to ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu.
Istraživači su napomenuli da je upotreba pramena kose u određivanju nivoa kortizola relativno nova metoda koja u budućnosti može da pomogne u istraživanjima.
Veza između nivoa kortizola i gojaznosti nađena je kod oba pola i nije bilo razlike u rezultatima.
Druga mišljenja
Koni Dikman, direktor za univerzitetsku ishranu na Univerzitetu u Sent Luisu, dovodi u pitanje ispravnost pomenute metode istraživanja zato što smatra da uzorci kose nisu baš pouzdani u proceni telesne težine ili gojaznosti.
Nije potvrđeno da li nivo kortizola iz pramena kose kod mlađih osoba odražava vezu sa gojaznošću kao kod starijih oaoba, pošto je prosečna starost ispitanika-volontera bila 68 godina.
Iz istraživanja se nije moglo sigurno zaključiti da je stres izazvao viši nivo kortizola, odnosno da on dovodi do gojaznosti, ali stres i način ishrane obično su povezani, a to utiče na telesnu težinu.
Istraživači se slažu u tvrdnji da je veoma teško upravljati stresom kroz način ishrane, da su ti odnosi veoma komplikovani, tako da ono što važi za jednu osobu ne mora da važi i za drugu.
Saveti
Redovan raspored manjih obroka smanjuje nivo šećera u krvi, dok ga prejedanje povećava.
Nemojte jesti „odmah iz kesice ili kutije“ već sedite za sto i jedite polako hranu iz tanjira.
Kada jedete, izbegavajte da radite ništa drugo jer nemate kontrolu koliko hrane ste pojeli, a organizam „ne registruje sitost na vreme“. Umesto provere e-majlova, gledanja televizije ili filmova – fokusirajte se na obrok i hranu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Još jedan savet: Ne jedite na poslu ili kod kuće za radnim stolom. Zna se gde je mesto za ručanje i tu sedite „ko ljudi“ i ručajte (jedite) na tenane polako. Kada se poalko jede nahrani se stomak ali i mozak shvati da ste jeli.