Prava zaposlenih u Velikoj Britaniji i ostatku Evrope mogu se izgleda povećati pošto je nedavno Evropski sud pravde presudio da se gojaznost, u težim slučajevima, može smatrati invaliditetom. Odluka podrazumeva da poslodavci moraju da promene način ophođenja prema osoblju sa prekomernom težinom.
Slučaj iz prakse
Karsten Kaltoft je u Danskoj radio u gradskoj službi za vaspitanje dece. On je 2010. godine bio težak oko 160 kg i otpušten je sa posla zbog odluke lokalnog gradskog veća. Iako su vlasti negirale da su sa njim raskinule ugovor zbog prekomerne težine, sindikat je izneo slučaj pred sud, tvrdeći da je otkaz nezakonit, jer je zasnovan na gojaznosti zaposlenog.
U okviru postupka, sud je zatražio od Suda pravde u Luksemburgu da precizira da li pravo EU zabranjuje diskriminaciju po osnovu gojaznosti. Takođe je pitao da li se gojaznost može smatrati invaliditetom po „evropskom pravu“.
Sud je odlukom trebalo da utvrdi presedan: gojaznost će, u određenim okolnostima, biti označena kao invaliditet ako je radnik bio sprečen da ravnopravno učestvuje u poslu sa kolegama ili ako se razvilo zdravstveno stanje koje ga ometa u poslu.
Odluke Evropskog suda pravde obavezujuće su za sve članice EU.
Međutim, međunarodna presuda nije „završila“ slučaj gospodina Kaltofta. Sud je ostavio da sada danski pravni sistem odluči da li naročito velika gojaznost predstavlja invaliditet.
Napomene za poslodavce
Naomi Šadri, partner u advokatskoj firmi Everšeds, komentariše u saopštenju: „Današnja odluka pojašnjava da je Direktivom Evropske unije potreban jednak tretman za sve, a da gojaznost nije uvek invaliditet, i da je to stanje koje može dovesti do diskriminacije.“
Svaki slučaj se mora rešiti na osnovu utvrđivanja dugoročnih mentalnih ili fizičkih oštećenja, a procena je da će gojaznost verovatno povećati izloženost takvim smetnjama. Kritično pitanje je efekat pojedinačne gojaznosti, a ne stepen gojaznosti.
Da bi se smanjio rizik od diskriminacije, poslodavci Velike Britanije treba da paze da zdravlje radnika ne bude razlog otpuštanja s posla.
Poslodavci će možda morati da naprave izmene u radnim sredinama, kao što su veće stolice ili obezbeđivanje mogućnosti radnicima da dohvate visoke police. Davaoci roba i usluga mogu imati dodatnih problema, jer moraju da menjaju raspored sedenja za potencijalne kupce ili da prave (naruče) veća ulazna vrata.
Zabrinutost
Dženi Kaven, šef za javne poslove u Slimming World, kaže: „Mi verujemo da niko neće biti kažnjen zbog težine, a svakog treba tretirati s poštovanjem, bez obzira na njegovu visinu i telesnu težinu, tako da je bilo koji zakon protiv diskriminacije gojaznih ljudi dobrodošao. Mi smo zabrinuti da klasifikacija gojaznosti kao invaliditeta može učiniti da se pojedine osobe osećaju nemoćno, jer im sugeriše da se njihovo stanje ne može promeniti. Uz pravu podršku i neophodne promene u ponašanju, veliki broj ljudi može da prevaziđe svoje probleme sa telesnom težinom.“
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.