Genetsko nasleđe ili razne varijante gena mogu da povećaju šanse neke osobe da ima veliki stomak u obliku „jabuke“ (veliko stomačno salo), što sa druge strane može biti povezano sa pojačanim rizikom od bolesti srca ili dijabetesom tipa 2.
Mnoga ranija istraživanja nagovestila su da velika širina struka (debljina) može biti posebno nezdrava, u odnosu na osobe koje nose „normalno“ svoju težinu oko kukova i bedara ( „kruškasti oblik“). Nova istraživanja pokazuju da osobe koje imaju veliki stomak (u obliku jabuke) obično imaju više stope dijabetesa i srčanih oboljenja.
Ova istraživanja nisu dokazala uzročno-posledičnu vezu, kaže dr Kirk Knovlton, direktor kardiovaskularnih istraživanja na Institutu medicinskog centra u Solt Lejk Sitiju.
Dr Knovlton nije bio uključen u istraživanja, ali je razmatrao rezultate, i naglašava da višak stomačnog sala doprinosi razvoju dijabetesa i srčanih oboljenja više nego „običan višak telesne težine“ i više nego što se doskora mislilo.
Studija je imala „interesantan i drugačiji pristup“ po pitanju: „Da li su varijante gena koje predisponiraju ljude da imaju abdominalnu gojaznost povezane sa povećanim rizicima za dijabetes i srčana oboljenja više nego kada je povećana ukupna telesna težina?“
Nakon sprovedenih istraživanja, odgovor na ovo pitanje bio je potvrdan.
Dr Džordž Dejvi Smit, sa Univerziteta u Bristolu u Engleskoj, napisao je uvodnik za studiju o rezultatima izvršenog istraživanja u kome navodi: „Ova studija sugeriše da odnos struk-kuk utiče više na nastanak oboljenja (bolesti srca i dijabetes) nego sam indeks telesne mase.“
Istraživanja
Za istraživanje su se istraživači sa Harvarda i Bolnice u Masačusetsu fokusirali na 48 varijanti gena koje su već povezane odnosom debljine struk/kuk. Na osnovu toga istraživači su razvili genetski „ocenu rizika“. Oni su zatim primenili rezultate na više od 400.000 odraslih koji su učestvovali u nekoliko prethodnih zdravstvenih istraživanja.
Da bi se analizirala uloga naslaga masti u stomaku, rezultati genetskog rizika korigovani su za vrednosti indeksa telesne mase (odnos težine u odnosu na visinu). Studija je otkrila da veličina struka bitna utiče na „genetski rizik“ od bolesti.
Na osnovu genetskih rezultata, metodom standardne devijacije, povećani odnos debljine struka/kuka podigao je rizik od srčanih oboljenja za 46 procenata, dok je rizik za dijabetes tipa 2 porastao za 77 odsto.
Osobe sa genetskom predispozicijom za veliku debljinu struka imaju tendenciju da imaju veći nivo šećera u krvi, viši krvni pritisak, viši nivo triglicerida, veće faktore rizika za dijabetes i veće rizike za bolesti srca.
Rezultati pružaju, prema rečima stručnjaka, „prilično jak dokaz“ da višak stomačnog sala direktno doprinosi dijabetesu i srčanim oboljenjima. To podrazumeva da ljudi sa varijacijama ovih gena imaju veće šanse za višak masti u stomaku (deblji stomak), a to je ono što povećava rizik od ova dva oboljenja.
Dileme
Zaključci ne dokazuju definitivno da geni utiču na stomačno salo, a stomačno salo na rizik od bolesti, iako je to povezano. Moguće je da geni deluju na neke mehanizme u metabolizmu organizma i varenju hrane koji doprinose abdominalnoj gojaznosti, odnosno razvoju dijabetesa i srčanih oboljenja.
Rezultati
Ipak, svi su se složili u tome da sprečavanje ili odbacivanje viška kilograma u predelu stomaka može da „otera“ dijabetes i srčana oboljenja.
Suština rezultata istraživanja je da na debljinu stomaka i količine stomačnog sala treba obratiti pažnju kako bismo pozitivno uticali na svoje zdravlje.
Iako geni mogu da utiču na neke ljude da budu podložni abdominalnoj gojaznosti, to ne znači da je to sudbina tih ljudi, jer oni ishranom, vežbanjem (pešačenjem..) i drugim životnim navikama mogu sprečiti nagomilavanje masti u predelu stomaka, a samim tim voditi računa o svom zdravlju.
Nalazi su nedavno objavljeni u „Časopisu američkog medicinskog udruženja“.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.