Istraživači koji su preko 30 godina prikupljali nutricionističke podatke o stanovništvu oko Mineapolisa, primetili su da se povećalo i konsumiranje veštačkog šećera i telesna masa stanovništva.
Istraživači su ranije, ispitujući razloge kolektivnog povećanja telesne težine Amerikanaca, posmatrali ukupan broj kalorija i masti, ali su malo obraćali pažnju na veštački šećer.
Veštački šećer u namirnicama ne nastaje prirodnim putem. On se ubacuje kao šećer ili sirup za vreme obrade ili pripreme hrane. Šećer iz voća, fruktoza, nije veštački šećer, ali kukuruzni sirup koji se dodaje nekim vrstama voćnih koktela, može se ubrojati u tu kategoriju. Veštački zaslađivači dodaju se: jogurtu, bezalkoholnim pićima, grickalicama, kolačima, tortama, pecivu…
"Mi smo posmatrali unos količina veštačkog šećera i kod žena i kod muškaraca", ističe istraživač Lin M. Stefen sa Univerziteta u Minesoti. "Ustanovili smo da se unos šećera povećao u odnosu na 1980. godinu."
"U isto vreme, povećao se i indeks telesne mase", kaže Lin. Iako studija nije osmišljena tako da dokaže da je upravo u veštačkom šećeru problem, detaljna paralelna kretanja prikupljenjih podataka u poslednjih 27 godina navode na potrebe za detaljnijim ispitivanjima.
Mišljenje proizvođača
Industrijska grupa koja zastupa proizvođače šećera navodi da ne postoji dovoljno dokaza o povezanosti povećanja telesne težine i unosa veštačkog šećera.
"Samo jedna studija je nedovoljna, bez obzira na to ko ju je sproveo, pa je potrebno dalje istraživanje", kaže Endrju Briskou, predsednik Asocijacije proizvođača šećera. "Kada dođe do velike revizije, rezultati se uvek vraćaju na isto – nema dovoljno naučnih dokaza da treba postaviti granice količine unosa veštačkih šećera".
"Neophodno je da potrošači shvate važnost umerenog konsumiranja svih namirnica i pića i održavanja zdravog načina života", ističe Briskou. "Fokusiranje na jednu vrstu namirnice oduzima od najvažnijeg i opipljivog cilja kalorijskog balansa."
Istraživanja
Svakih pet godina, počev od 1980, istraživači su anketirali oko 5000 ljudi u okrugu Mineapolisa, postavljajući im pitanja o tome šta su jeli u poslednja 24 sata. Osim toga, prikupljali su informacije o telesnoj masi, starosnom dobu, socijano-ekonomskom statusu i životnom stilu.
Istraživači su prikupljene podatke ubacili u program koji sadrži nutricionističku analizu informacija o stotinama hiljada prehrambenih proizvoda. Na osnovu toga, mogli su da odrede koliku je količinu prirodnog, a koliku veštačkog šećera neko uneo u organizam.
Vršeno je posmatrenje upotrebe veštačkog šećera od 1980. i narednih 27 godina. Konsumacija veštačkog šećera je uvećana kod oba pola svih starosnih doba.
U poslednjoj anketi koja je sprovedena u periodu od 2007. do 2009. godine, muškarci su unosili oko 15% potrebnih dnevnih kalorija preko veštačkog šećera, što je gotovo za 40% više nego nakon prve ankete sprovedene 1980-1982. godine. Što se žena tiče, unos veštačkog šećera je porastao za 10-13%, za isti vremenski period. Kada su istraživači sortirali rezultate, primetili su da mladi ljudi unose veće količine šećera nego stariji. U isto vreme, indeks telesne mase se povećavao zajedno sa unosom šećera.
Međutim, postoji i jedna svetla tačka: u anketi sprovedenoj od 2000. do 2002. godine, unos veštačkog šećera se smanjio i kod muškaraca i kod žena i zapravo opadao u narednih sedam do devet godina. Indeks telesne mase kod žena je takođe opao.
"Mislim da žene više obraćaju pažnju na ishranu i na poruke o prekomernoj uhranjenosti i gojaznosti", kaže Lin.
Američka zdravstvena asocijacija ne preporučuje unos šećera više od 5% od ukupnog broja kalorija. U dnevnoj ishrani od 2000 kalorija, na primer, to iznosi oko 100 kalorija šećera, odnosno 24 grama, kako je šećer označen na prehrambenim etiketama.
"Problem je u tome što se na etiketama navodi šećer, a ne veštački šećer", kaže Rejčel K. Džonson, profesor u Vermontu, koja je proučavala veštački šećer, ali nije učestvovala u pomenutom istraživanju. "Prema pravilu, ako neka namirnica ne sadrži mleko ili mlečne proizvode u kojima ima laktoze, ili ne sadrži voće, u kome ima fruktoze, ukupna količina šećera je dobar pokazatelj ukupne količine veštačkog šećera."
Jedan od načina da odredite kolika je količina veštačkog šećera za proizvod kao što je jogurt jeste da ga uporedite sa običnim. "Uzmite običan, nezaslađen jogurt, ako možete od istog proizvođača, i uporedite količinu šećera između običnog i zaslađenog jogurta, razlika će vam reći koliko je šećera dodato", kaže Džonson.
Pouke
Da li su slična istraživanja vršena kod nas nije nam poznato, ali nam i ova istraživanja mogu koristiti.
Proizvođači tvrde da artikli koji imaju malo šećera ili malo masti navodno spadaju u zdravu i niskokaloričnu hranu, ali i niskokalorična i veštački zaslađena hrana jeste ukusna, pa nas mami da jedemo što više, što vodi gojaznosti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.