Uz pomoć naučnika virusu ptičjeg gripa H5N1 omogućeno je da se širi među sisarima?
Posledice epidemije ptičjeg gripa
Prema zvaničnim rezultatima, tokom epidemije ptičjeg gripa, od posledica bolesti nije bilo velikog broja smrtnih slučajeva.
Postoji samo jedan razlog zbog koga je relativno mali broj osoba preminuo od ptičjeg gripa – zato što se ptičji grip H5N1 ne prenosi lako sa osobe na osobu.
Naučna otkrića
Sada je ovaj virus "unapređen" zahvaljujći naučnicima. Oni su omogućili da se grip širi među lasicama, zamorčićima koji su korišćeni umesto ljudi za testiranje u studiji o gripu. Grip koji se raširio među ljudima inače je bio prenosiv kod lasica. Ipak, to nije tako sa svim virusima koji se šire među lasicama, oni se ne šire i ne prenose i kod ljudi – ali ovo je veliki korak ka tome.
Ron Fušier iz Erasmus medicinskog centra u Holandiji, predvodio je tim koji je stvorio tri jednostavne mutacije virusa H5N1. Posle 10 "prenošenja" kod lasica, tj. 10 krugova inficiranja jedne lasice virusom i prenošenja tog virusa na drugu lasicu, Fušijer je dobio virus koji se lako prenosi sa jedne lasice na drugu, sam od sebe.
"Virus se prenosi jednostavno kao sezonski grip", rekao je Fušijer magazinu "Novi naučnik" (New Scientist) septembra 2011.
Trebalo je samo pet jednostavnih mutacija virusa ptičjeg gripa da se receptura nauči. Sve ove mutacije mogu se naći u različitim H5N1 ptičjim virusima – samo ne sve odjednom. Ne još uvek. Priroda može da učini u divljini isto što i naučnici u laboratoriji. Takvi virusi možda već postoje, ali još uvek nisu preneseni na ljude.
Na Univerzitetu u Viskonsinu smatraju da je virusolog Joširo Kavaoka svojim eksperimentima dobio iste rezultate kao i Fušijerov tim. Oba tima istraživača žele da javno objave svoje rezultate.
Zašto? Otkrića nude važne informacije za druge naučnike o tome šta čini ovaj virus smrtonosnim, šta ga čini prenosivim i šta može da ga učini osetljivim na vakcine i antivirusne lekove.
Da li objaviti detaljne rezultate?
Navedeni rezultati istraživanja takođe nude recept za stvaranje smrtonosnog virusa za one koji imaju odgovarajuće obrazovanje, odgovarajuću tehnologiju i neodgovarajuće motive.
Studije su predate prestižnom magazinu "Nauka" (Science). Američki Nacionalni naučni savetodavni odbor za biološku sigurnost (U.S. National Science Advisory Board for Biosecurity (NSABB)) zahtevao je od žurnala da objavi samo skraćenu verziju studije, kaže se u izveštaju glavnog urednika žurnala Brusa Albertsa.
NSABB je zahtevao od žurnala da obriše detalje koji se tiču specifičnih metoda i posebnih virusnih mutacija, a to jeste ključna stvar studije. Alberts kaže da će žurnal pregovarati sa NSABB oko toga koje će tačno informacije izostaviti.
Pol Keim (direktor u NSABB) kaže da ne zna ni za jedan patogeni virus koji je ovoliko zastrašujuć. "Mislim da antraks nije nimalo strašan u poređenju sa ovim."
Pitanja
- Da li je stvarno bilo neophodno napraviti smrtonosne mutantne verzije ptičjeg gripa?
- Da li detalji zaista moraju biti objavljeni?
- Da li neko ove rezultate može zloupotrebiti?
- Da li bi cenzurisanje detalja zaista sprečilo nekoga da ponovi ovaj veoma jednostavan eksperiment?
- Šta ako neka od tih lasica slučajno pobegne?
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.