Glavna prednost i osnovna karakteristika biljnih vlakana jeste odlična sposobnost detoksikacije. Vlakna upijaju mnoge otrove pre nego što oni iz creva uđu u krvotok, ostavljajući drugim sistemima za odbranu od otrova dovoljno snage da se izbore sa toksinima koji ipak uđu u organizam, ali pre svega onima koji su, još ko zna od kada, nataloženi u tkivima (zvuči kao celulit?).
Prvi tip vlakana koji unosimo u redovnoj ishrani kroz voće i povrće ili kroz posebne preparate bogate vlaknima jesu nerastvorna biljna vlakna. Ona se ne menjaju u sistemu za varenje. Svojim mehaničkim dejstvom normalizuju varenje i probavu. Izazivaju i pojačavaju ritmičke pokrete glatke muskulature creva (peristaltiku), čime se hrana potiskuje, i to bez truljenja usled zadržavanja u crevima, pre svega debelom crevu, što je osnovni uzročnik raka debelog creva. Ona, osim toga, poput fine četkice čiste tanko crevo, crevne resice i omogućavaju maksimalnu površinu za apsorbovanje hranljivih materija.
Vlakna iz voća i povrća nisu abrazivna poput mekinja, koje mogu da izazovu krvarenja kod osoba sa čirom ili kolitisom; naprotiv, posebno se preporučuju ljudima sa ovim tegobama. Nerastvorna vlakna o kojima je reč zapravo su vlakna iz unutrašnjosti biljaka, a ne iz omotača plodova ili zrna, koja su, nažalost, puna prirodnih i veštačkih pesticide, pa samim tim i prilično zatrovana. Povećana zapremina crevnog sadržaja kojom nerastvorna vlakna olakšavaju mehaniku varenja i otklanjaju umor sistema za varenje, koji je glavni potrošač energije u organizmu – ostavlja „višak“ energije drugim sistemima.
Pored nerastvornih vlakana, logično, postoje i rastvorna biljna vlakna. Rastvorna vlakna usporavaju resorpciju šećera iz creva i bitno smanjuju nivo glukoze u krvi, što je od velike važnosti u ishrani sportista, pogotovo kada je potreba za unošenjem energije velika, uz istovremeno očuvanje forme i nivoa telesnih masnoća. Ovaj problem najbolje znaju kategorisani sportisti, ali malo njih zna pravo rešenje za dati problem. Nerastvorna biljna vlakna snižavaju i nivo lipida u krvi (holesterol i trigliceride) jer vezuju žučnu kiselinu, čime se lipidi izbacuju iz organizma. Ovaj proces stimuliše sintezu novih želudačnih kiselina, čime se snižava koncentracija LDL (lošeg) holesterola i, na posredan način, štiti srce i sistem krvnih sudova.
Biljna vlakna najčešće unosimo u nedovoljnoj količini, a dobrobiti koju ona donose nismo ni svesni, bar kako statistika kaže. Ako zdravstveni argumenti nisu dovoljni, možda bi oni koji se odnose na naš izgled bili prihvatljiviji. U svakom slučaju, vlaknima predstoji svetla budućnost, što pokazuje promovisanje preparata koji sadrže biljna (dijetna) vlakna. Na tržištu postoje i proizvodi sa visokim sadržajem vlakana, dopuna regularnoj ishrani, koji imaju izuzetnu dijetetsku, preventivnu i terapeutsku ulogu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Slažem se sa prethodnikom, članak jeste stručno obrađen, ali je previše uopšten. Da bi ovako nešto bilo funcinalno, potrebno je stvari konkretizovati: koje namirnice, u kojoj meri, nečemu koriste ili eventualno štete, zatim prikaz vrednosnih tabela, grafikona, nešto opipljivo čime običan čovek može da se posluži.
Članak je ineresantan, na profesorskom nivou, a mogao bi da bude koristan i običnim ljudima kad bi sadržao podatke o tome koje voće i povrće sadrže rastvorljiva, odnosno nerastvorljiva vlakna. Pozdrav