Britanci su nedavno upozoreni da kada idu na odmor u druge zemlje i jedu brzu hranu u nekim „poznatim i renomiranim“ kućama u inostranstvu – mogu da „uz obrok pojedu“ i do dva puta više soli nego što sadrži „isti“ obrok pojeden kod kuće, u Velikoj Britaniji.
Međunarodna anketa sprovedena od međunarodnog udruženja „Svetske akcije za so i zdravlje“ (World Action on Salt and Health (WASH)) utvrdila je da više od 80% obroka brze hrane u zemljama van Velike Britanije, sadrži više od 1 grama soli . Inače 1 gram soli je maksimalni iznos koji se preporučuje za jedan obrok deteta uzrasta od 4 do 6 godina starosti.
U jednom od najgorih slučajeva, koji je naveden kao primer, piletina i obrok sa pomfritom u restoranima kod jednog od vodećih prehrambenih konglomerata u Turskoj, sadrže i 2.4 grama soli, u poređenju sa 0.78 grama soli za isti obrok u Velikoj Britaniji.
Teško je opravdati ovakvo ponašanje
Kler Farand, nutricionista iz udruženja WASH, kaže da je ovakvu razliku teško opravdati. „Činjenica je da su ovi lanci brze hrane u stanju da proizvedu manje slanu hranu za decu u nekim zemljama, što znači da oni to mogu učiniti u svim zemljama, a to ne čine. Oni bi tebalo to da urade odmah. Sva deca, bez obzira na to odakle su, treba da budu u mogućnosti da uživaju u obrocima brze hrane, kao poslastici, bez stavljanja svog zdravlja u opasnost.“
Istraživači su ispitali 387 obroka za decu u 28 zemalja – a neke od tih zemalja su popularne destinacije za odmor (što „pogađa i ugrožava“ Britance).
Rezultati su pokazali da mnogi obroci za decu, u „drugim“ zemljama sadrže više soli, kao što je to na primer u 10 kesica sa slanim grickalicama, dok na primer 53% obroka za decu sadrži više od 1.5 grama soli.
Šta „donosi“ više soli u hrani?
Grejem mek Gregor, profesor kardiovaskularne medicine na „Kvin Meri“ univerzitetu u Londonu je tim povodom izjavio: „Što više soli jedete kao dete, to je verovatnije da ćete imati ozbiljnih zdravstvenih problema u kasnijem životu: visok krvni pritisak, povećan rizik od moždanog udara, bolesti srca, osteoporozu i bolesti bubrega. Zato je važno da se deca ne navikavaju na ukus soli.“
WASH poziva druge zemlje da preduzmu „Program za smanjenje soli u hrani“ kao Velika Britanija, koja je postavila jasne ciljeve za prehrambenu industriju, da se postigne postepeno smanjenje soli kao dodatka u neprerađenoj hrani.
Postepeno smanjenje dodate količine soli u hranu znači da ljudi ne primete razliku u ukusu i da ne bude smanjenje prodaje hrane a da se postignu zdravstvene beneficije na duži rok.
Prema rezultatima udruženja WASH, unos soli je smanjen za 15% u Velikoj Britaniji, što je dovelo do sprečavanja hiljada moždanih udara i srčanih napada svake godine.
Napomene
I ovde se vidi da su zapadne (razvijene) zemlje uvele mnoge preporuke pa čak i zakonske kontrole i sankcije da se poboljšalo zdravlje ljudi kroz kontrolu hrane koja je u prodaji. Ovakve preporuke i akcije trebalo bi da preduzmu i naši državni organi ali i udruženja potrošača i druge nevladine organizacije i udruženja.
Istraživači su potencirali da je ovakva razlika, u količini soli u obrocima brze hrane kod „renomiranih lanaca brze hrane“ , po zemljama, neprihvatljiva, što i mi smatramo.
Pretpostaljamo da je i u našoj zemlji i u zemljama u okruženju takođe povećana količina soli u obrocima brze hrane u odnosu na Veliku Britaniju.
Nameću se neki „razlozi“ za ovakve razlike u količini soli u obrocima za decu:
Smanjena kontrole „slanoće“ obroka (inspekcijski organi i udrženja potrošača).
Želja proizvođača da prodaju što više obroka (slana hrana pospešuje apetit).
Želja prodavaca da uz hranu prodaju više pića (pivo i gazirani napici)
Nebriga proizvođača i prodavaca za zdravlje „naše dece“.
Pretpostavljamo da će se proizvođači i prodavci pravdati na razne, nama neprihvatljive, načine:
Takav ukus i toliko soli vaša (naša) nacija voli.
Nije to „mnogo“ više soli.
Nije to „toliko štetno“ po zdravlje.
Smanjenje soli u hrani ne bi toliko uticalo na zdravlje, ali bi drastično smanjilo prodaju „pa bi mnogi ljudi ostali bez posla“…
Još jednom napominjemo. „Ista pravila o ispravnosti i kvalitetu hrane treba da važe: i za razvijene i za nerazvijene zemlje, i za zemlje članice EU i za zemlje koje nisu članice, i za zapadne zemlje Evrope i za istočne zemlje Evrope…“
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.