Prema novom istraživanju, posle hleba, najviše soli u organizam unosi se iz slanine. Istraživači smatraju da problem za domaćinstva sa manje novca predstavlja to što je slanina najjeftinije meso.
U studiji koja se bavila ispitivanjem količine soli u proizvodima od slanine koji se mogu kupiti u nekoliko različitih supermarketa, ustanovljeno je da pojedini proizvodi sadrže više soli od morske vode. Takođe je ustanovljeno da ne mora značiti da će jeftiniji proizvodi od slanine sadržati više soli od skupljih, kao i da dimljena slanina nije nužno više slana od nedimljene.
Kampanja za smanjenje soli
Američka organizacija koja se bavi istraživanjem uticaja soli na zdravlje ranije je objavila spisak popularnih namirnica koje sadrže najviše soli, uključujući hleb, salate, testeninu i kobasice. Međutim, oni smatraju da je slanina izbila na drugo mesto njihove liste usled recesije.
"U vremenu štednje ljudi imaju dosta toga na umu, pa ne brinu previše o tome da li obroci u okviru njihovog budžeta sadrže previše soli," kaže nutricionista Hana Brinsden. "Do proizvođača je da obezbede da količina soli u slanini bude smanjena, kao i konzistentni sistem obeležavanja, kako bismo bili u mogućnosti da izaberemo proizvode sa malim količinama soli i tako štitimo zdravlje", kaže ona.
Trenutne preporuke glase da odrasle osobe ne bi trebalo da unose više od 6 grama soli dnevno. Deca uzrasta od 7 do 10 godina ne bi trebalo da unose više od 5 grama, a mlađa deca više od 4 grama.
Sprečavanje bolesti srca i moždanog udara
"Za svaki gram soli manje u ishrani može se sprečiti 12.000 infarkta (u Americi), moždanih udara i srčanih insufijencija, od čega bi polovina bila fatalna. Pošto se slaninom putem ishrane unosi toliko soli u organizam, istraživači smatraju da je neophodno da Ministarstvo zdravlja obezbedi uslove pod kojima bi proizvođači bili prinuđeni da smanje količinu soli u ovim izuzetno slanim proizvodima", kaže Grejem Mek Gregor, profesor kardiovaskularne medicine na Institutu Volfson.
Jasnije etiketiranje
Smatra se da je neophodno uvesti pravila o jasnijem i doslednijem etiketiranju proizvoda od slanine kako bi potrošačima bilo lakše da donesu odluke o tome koji će proizvod uvrstiti u svoju ishranu.
Iz našeg ugla
Nije nam poznato da li su slična istraživanja vršena u našim krajevima i da li neko vodi računa o tome koliko su neke namirnice na tržištu slane. Velika je verovatnoća da u vreme krize naši ljudi sve više jedu jeftinije suhomesnate proizvode, pa i slaninu, a svi ti proizvodi puni su aditiva i soli.
Zaključak je da mnogo soli unosimo u organizam, naročito deca, tako da je veoma verovatno da će kardiovaskularnih bolesti biti sve više i više u narednom periodu.
Preporuka
Trebalo bi, dakle, da smanjimo količinu slanih proizvoda na trpezi i da ne solimo i dosoljavamo hranu koju jedemo.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.