U novije vreme se često govori o zdravom načinu života, zdravoj hrani, antioksidantima, slobodnim radikalima… Na ove teme ukazuju medicinski stručnjaci, zastupnici alternativne medicine, nutricionisti, proizvođači zdrave hrane…
Mnogi se pitaju zašto odjednom zdrav način života, zdrava hrana i sl. Zašto sve to kada su naši stari živeli bez svega toga?
Zaboravljamo pri tom da je način ishrane i života naših predaka bio bitno drugačiji nego naš.
Do pre 50-100 godina, način života je doprinosio zdravoj kondiciji, a manje psihički isprpljivao organizam, manje naprezao srce i krvne sudove.
Ljudi su se mnogo više bavili fizičkim poslovima, tako da im nije manjkalo fizičkih aktivnosti. Spavalo se mnogo duže, i to u toku noći, kada san najviše okrepljuje. Više se poklanjalo vremena raspodeli vremena: rad, ishrana, odmor… Više se vremena provodilo na čistom vazduhu. Nije bilo sitnih stresnih situacija u toku dana. Nije bilo žurbe i ograničenja rokova. Nisu se često koristila prevozna sredstva i nije se žurilo sa jednog mesta na drugo.
Način ishrane naših predaka bio je zdraviji i prilagođeniji svakodnevnim aktivnostima, tako da se unesena hrana ravnomerno trošila (bez nagomilavanja) i zadovoljavala svakodnevne potrebe.
U prošlosti se koristila sezonska hrana koja odgovara našem podneblju. Mnogo su se više koristili u ishrani mleko i mlečni proizvodi. Za uzgajanje voća, povrća ili domaćih životinja nisu se koristila hemijska ni hormonska sredstva. Voće i povrće bilo je zastupljenije u ishrani. Od žitarica su se koristila crna brašna ili nehibridni kukuruz, a u ishrani je bilo veoma malo rafinisanih namirnica. I koštunjavo voće je bilo često na trpezi. Kompot ili čaj bili su uvek na šporetu. Zimnica se pripremala i koristila u velikim količinama: kiseo kupus, turšija, krastavčići…
Savremeni način života previše opterećuje organizam, a fizičkih aktivnosti je sve manje. Takav način života oštećuje pre svega kardiovaskularni sistem pojedinca, a negativno utiče i na psihičko stanje.
Savremeni čovek mnogo koristi automobile, gradski prevoz, liftove… Svakodnevno udišemo velike količine smoga, duvanskog dima, sitne industrijske prašine i drugih hemijskih isparenja. Mnogo vremena se provodi u neprirodnom sedećem položaju: u automobilu, gradskom ili međugradskom saobraćaju, pored kompjutera, pored televizora, na radnom mestu…
Izloženi smo povećanom UV zračenju iz atmosfere, kao i mnogim "sitnim" zračenjima (elektronskih i električnih uređaja, mobilnih i bežičnih telefona, daljinskih upravljača, TV prijemnika, monitora, rentgen aparata, magnetne rezonance, skenera, energetskih kablova, tj. dalekovoda). Ova zračenja sama za sebe nisu intenzivna, ali su dugotrajna i "sabiraju se" a njihov "zbir" negativno utiče na organizam.
Od malih nogu deca su pod stalnom tenzijom da treba da postignu rezultate u školi ili na fakultetu, strepeći od neuspeha… Stalno smo u stresnim situacijama: hijerarhijski odnosi na poslu, pritisnutost rokovima, obaveze u porodici, žurba u saobraćaju, žurba sa jednog prevoza na drugi… Malo je kvalitetnog spavanja i odmora. Mnogi poslovi (i zabave) obavljaju se noću (što nije prirodno za organizam), a spavanje danju (po dnevnom svetlu) takođe nije prirodno za organizam.
Većim delom dana izloženi smo manjoj ili većoj buci (mašine na poslu, mašine u komšiluku, buka gradskog saobraćaja, blizina pruge ili aerodroma, "zujanje" kompjutera, buka kućnih aparata, TV i audio aparati, lift…
Savremena ishrana je najblaže rečeno nezdrava. Ovakvim načinom ishrane unosi se previše masnoća i drugih štetnih sastojaka u organizam.
U ishrani je mnogo takozvane brze hrane (pečenje, prženje, podgrevanje…) bez dovoljno vitamina, a sa mnogo holesterola i masnoća. Uzgoj domaćih životinja vrši se na farmama sa mnogo veštačke hrane, hormona i drugih dodatnih supstanci, kako bi se ostvario što brži tov životinja ili što veća količina mleka i mesa. Sve te materije mi manje ili više unosimo u organizam. Za uzgajanje voća, povrća i žitarica koristi se puno veštačkog đubriva, herbicida, insekticida i drugih hemijskih sredstava. Ova sredstva se talože u namirnicama, a mi ih kasnije unosimo u organizam. Za bolji izgled hrane koriste se razni aditivi i dodaci (i zdravi i štetni).
Naveli smo samo neke podatke koji nam govore zašto je važna kvalitetna ishrana i umerena fizička aktivnost. Načinom života i načinom ishrane možemo uneti manje štetnih materija u organizam i pomoći mu u borbi protiv mnogih bolesti i štetnih uticaja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Odličan članak, jednostavan i konkretan. Podseća ne nešto što znamo, ali zaboravljamo. Hvala na tome.