Kada je reč o vašoj omiljenoj hrani, da li važi poslovica „daleko od očiju, daleko od srca“? Ili je možda obrnuto, možda čeznete baš za onim što nije na vidiku. Neki stručnjaci savetuju uklanjanje iz kuće omiljene hrane, a neki misle da je to kontraproduktivno. Sami najbolje znate šta bolje deluje u vašem slučaju.
Kao i uglavnom u životu, istina je verovatno negde na sredini. Sigurno je sledeće: najbolje je jesti kada ste gladni, ali i mirni i staloženi. Svako povezivanje hrane sa depresivnim ili opsesivnim osećanjima može voditi prejedanju i kasnije prekomernoj telesnoj težini.
Navešćemo jednu taktiku koja će nekima odgovarati: ako obožavate neku namirnicu, recimo određenu vrstu čokolade, nemojte je sklanjati iz svog doma. Naprotiv – imajte stalno jednu tablu omiljene čokolade u frižideru. Koji pozitivni efekti mogu da uslede? Pošto vam je čokolada stalno tu, na dohvat ruke, ona će prestati da bude predmet vaše čežnje. Uvek kad poželite možete da uzmete kockicu ili dve, pa ćete verovatno tako i činiti. U odnosu na ranije, kada biste odjednom pojeli čitavu tablu, ovo bi bio napredak, zar ne? Ova taktika će nekim osobama odgovarati, a nekim ne, ali je isprobajte, možda je baš za vas delotvorna.
Za neke ljude biće odgovarajuća potpuno suprotna taktika ishrane. Mislimo na one koji, ako su na primer ljubitelji sladoleda, kad osete želju, pojedu sav sladoled koji imaju u kući, jer ne mogu da se zaustave na maloj količini omiljene hrane. Ako spadate u ovu grupu, onda je bolje da omiljenu namirnicu, recimo sladoled, uopšte i ne držite u kući. Kad poželite da ga jedete, prošetajte se do poslastičarnice i naručite kup. Tako ćete ispuniti svoju želju, a nećete moći svaki čas da izlazite, pa ćete ipak smanjiti ukupni unos ove ukusne, ali nezdrave hrane.
Ne postoji, dakle, univerzalno rešenje koje svima odgovara. Ali razmišljajte o svojim potrebama, željama i slabostima, da biste pronašli sopstvenu osetljivu tačku, pa samim tim i bili bliži rešenju problema. Većina ljudi odgovor za sebe nalazi negde u sredini, između dve krajnosti. Za navike u ishrani nismo odgovorni isključivo mi sami, već je značajan uticaj genetike, kao i okruženja u kome smo odrasli. Pozitivna je činjenica da u velikoj meri možemo uticati na svoje navike ako smo svesni realnog stanja stvari. Ono što važi za svakoga je sledeće: treba da steknemo sposobnost da uživamo u hrani na pozitivan, miran način, i da to bude deo našeg sveukupnog zdravog životnog stila.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Geni nisu uzrok što se gojimo. Možemo biti jako mršavi iako su naši roditelji debeli ukoliko se mi hranimo normalno, tj. zdravo. U većini porodica gde su članovi debeli zastupljena je nezdrava ishrana te zato i dolazeći naraštaji budu debeli. Genetski je samo predodređeno mesto gde se gojimo. Na primer, ako se majka najviše goji u kukovima i stomaku, ćerka, dok je mlada i ako normalno malo jede, biće normalna. Kada krene da se goji, i ona će se gojiti u kukovima i stomaku.