Rešile ste da obratite malo više pažnje na to šta jedete – pecivo iz pekare i brza hrana jesu, pa, brza rešenja, ali biste vi ipak da se hranite nečim zdravijim? To je odlična ideja. Zdrava hrana vam pomaže da ostanete u formi i da lakše podnesete svakodnevne izazove. Kako zdrava hrana postaje sve popularnija, sve se više ljudi opredeljuje za nju. Nažalost, to ima i jedan negativan efekat: različite firme će pokušati da vam „uvale“ svoj proizvod kao zdravu hranu, a namirnica koju vam nude uopšte neće biti toliko zdrava kao što na prvi pogled može da deluje. Na šta, konkretno, mislimo? Koja je to navodno zdrava hrana s kojom bi, zapravo, trebalo biti oprezan?
Razne grickalice sa suvim voćem i/ili koštunjavim plodovima: one deluju zaista primamljivo – znate da će zadovoljiti vašu žudnju za slatkišima, veoma su ukusne, plus bi, na sve to, trebalo da budu i zdrava hrana. Sad, slatke i ukusne jesu, ali ovakve grickalice ipak ne spadaju u najzdraviju hranu – sadrže rafinisane sastojke i isto toliko masti i kalorija koliko i čokoladice. Kada kupujete ovakve proizvode, obratite pažnju na to šta je u njima vezivna masa – najčešće su to med, glukoza ili čokolada, što je sve veoma kalorično. To ne znači da ovakve proizvode morate po svaku cenu izbegavati, ali nemojte njima umirivati sopstvenu savest da, eto, jedete zdravo, već ih tretirajte kao ono što jesu – kao slatkiše. Ako hoćete nešto slatko a zaista zdravo, uzmite sveže voće.
Sokovi i frapei: mogu da budu veoma ukusni, ali i njih treba tretirati kao slatkiše, ne kao zdravu hranu. Prilikom proizvodnje sokova iz voća se gube vlakna, a ostaju šećer (plus se u sokove i doda šećer) i njihov specifičan ukus. Neki vitamini se u izvesnoj meri zadrže u sokovima, takođe. Nije da su ovo potpuno nezdrave namirnice, ali svakako jesu kalorične – i, kao što smo rekli, možete ih svrstati u kategoriju „slatkiši“. Dakle, konsumirati povremeno i u malim količinama.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Iskreno rečeno, donedavno nisam mogla da slušam o tome koliko je sve zagađeno i o tome kakvu hranu jedemo, a što je najgore, dajemo deci da jedu! Istina je zaista zastrašujuća. Laknulo mi je kad sam saznala za biološki aktivne dodatke hrani, a to je jedina pomoć našem organizmu i jedina šansa deci da izrastu u zdrave ljude. U to sam se lično uverila.Treba odabrati najbolje.
Zdrava hrana, zdrava voda – ima li toga danas? Neko skoro reče: „Ova naša civilizacija je toliko napredovala da smo ostali bez zdrave vode, hrane i vazduha – sve ostalo imamo.“ Molim da povedemo diskusiju na ovu temu, nadam se samo da smo na dobrom mestu za to… Ako ni u čemu drugom, onda narod u Srbiji vodi po broju raznoraznih malignih oboljenja, kardio-bolesti i sličnih tegoba. Koliko je kvalitet hrane i vode koju konsumiramo kriv za to? Šta uraditi da bude bolji? Da li se neko ozbiljno bavio time koliko za nekih, recimo, 60 godina života prosečan covek unese konzervansa, čcitaj:OTROVA, u svoj organizam i kako to deluje posle par decenija? Pitam se dalje da li uopšte mozemo to izbeći ili se sa time pomiriti. U vodi za piće je kancerogeni hlor, flaširana voda je konzervirana i upakovana u plastičnu kancerogenu ambalažu, deci kupujemo sok koji u najboljem slučaju sadrzi 50 posto soka, ostalo – ko zna čega ima…