Rezultati nove studije navode da je mediteranska ishrana, bogata maslinovim uljem i koštunjavim voćem, povezana sa nižim rizikom od moždanog udara kod starijih osoba čiji genetski sklop povećava rizik od dijabetesa.
Istraživanje ne dokazuje, ali ukazuje na to da mediteranska ishrana smanjuje ili čak eliminiše dodatni rizik od moždanog udara mogućim smanjenjem stope dijabetesa. Prema mišljenju istraživača, ovi rezultati su postavili solidan korak na lestvici personalizovane ishrane i dobrog zdravlja.
Smatra se da mediteranski način ishrane pomaže građanima Grčke, Španije i južne Italije u smanjenju stopa srčanih oboljenja i raka. Iako ovaj način ishrane dobija ogromnu pažnju u poslednjih nekoliko godina, ne postoji čvrsta definicija šta je to mediteranska ishrana, jer varira od regiona do regiona.
Mediteranska ishrana se uglavnom definiše kao hrana bogata maslinovim uljem, koštunjavim voćem, svežim plodovima voća i povrća i ribom, uz integralne žitarice, semenke i zdravije vrsta masti. Ova ishrana je manje fokusirana na mlečne proizvode, meso i previše testenina, uprkos italijanskoj vezi.
Za potrebe nove studije, istraživači su angažovali više od 7.000 ljudi starosti od 55 do 80 godina iz Španije, koji će nasumično imati niskokaloričnu ishranu, mediteransku ishranu bogatu koštunjavim voćem ili mediteransku ishranu bogatu ekstra devičanskim maslinovim uljem. Istraživači su zatim pratili učesnike u proseku pet godina.
Neki od učesnika su imali genetsku osobinu, odnosno mutaciju gena koja povećava rizik od dijabetesa tipa 2 za čak 50% u odnosu na druge osobe sa drugim oblikom gena.
Oni sa mutacijom koji su se hranili niskokaloričnom ishranom, imali su skoro tri puta veće šanse od ostalih da imaju moždani udar. Ali, oni koji su bili na mediteranskoj ishrani, imali su skoro jednaki nivo rizika kao osobe koje nemaju genetske mutacije.
Procenat ljudi u različitim grupama koji su pretrpeli moždani udar za vreme trajanja istraživanja, kretao su u rasponu od 1,4% do 4,3%.
Istraživači poručuju da mediteranski način ishrane neće nikome škoditi, ali svakako može pomoći osobama sa faktorima rizika ili porodičnom istorijom bolesti. Međutim, ako prebacivanje na ovaj vid ishrane nije sasvim moguće, onda se mogu uključiti samo neki elementi kao što su ekstra devičansko maslinovo ulje, koštunjavo voće, povrće ili voće.
Reakcije
Dr Robert Ekel, profesor medicine i direktor Kliničkog i istraživačkog centra na Univerzitetu u Koloradu, koji nije bio deo studije, kaže da su nalazi veoma korisni. Međutim, on dodaje da naučnici još uvek ne znaju kako su genetske varijacije povezane za dijabetesom i rizikom od moždanog udara.
„U principu, genetske varijacije su česta pojava i mogu biti bez efekata, sa štetnim dejstvom ili čak povoljnim uticajem na zdravlje srca, rizika od komplikacija usled dijabetesa i drugog,“ kaže Ekel.
Mnogi se „vade“ na genetiku kada su u pitanju gojaznost, reuma, bolesti srca, ali i ovi podaci govore o tome da su, bez obzira na genetiku, veoma važne zdrave životne navike, zdrav način života, zdrava ishrana i redovna kontrola i održavanje zdravlja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.