Već godinama unazad na listama najnezdravijih namirnica redovno će se naći svinjska mast i slanina, namirnice na kojima su mnogi odrasli, ali smo nekako prestali da ih konzumiramo baš zbog verovanja da nam uništavaju zdravlje.
Voće, povrće, celovite žitarice, zdrava biljna ulja, sjemenke, orašasti plodovi….sve su to namirnice koje uvek spominjemo u kontekstu zdrave ishrane i za njih već svi dobro znamo da bi bilo poželjno uključiti ih u svoju ishranu.
Ali, šta je s nekim namirnicama koje već dugi niz godina tradicionalno koristimo u našoj ishrani, namirnice na kojima su odrasli naši roditelji, bake i dede, poput svinjske masti, slanine i luka?
Mogu li i one naći svoje mesto u našoj ishrani i u kojoj količini?
Svinjska mast
Svinjska mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu jesti ili zaobići. Iako se dugi iz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno. Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, svinjska mast ima oko 40 posto zasićenih masti, oko 50 posto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 posto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA), piše nutricionistkinja Andrea Bilandžija za Večernji list.
Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, ali osim toga, kao i sva ostala ulja i masnoće, sadrži i dosta kalorija, zbog čega treba biti oprezan s korištenom količinom. Zapravo dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebaolo da prelazi maksimalnih 30 posto.
Osim što masnoće iz masti uopšteno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.
Svinjska mast idealna je za prženje i termičku obradu hrane jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku točku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.
Slanina
Masti u slanini su oko 50 posto mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u, hvale vrednom, maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40 posto zasićena i 10 posto višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da unos holesterola ima manje efekte na nivo holesterola u krvi.
Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može povećati određene faktore rizika za bolesti srca, studije još uvek nisu nisu uspele da dokažu nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.
Meso je uopšteno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u slanini možemo naći vitamine B skupine, selen, fosfor, gvožđe, cink itd. Još jedna stvar koju moramo imati na umu kod konzumacije slanine je činjenica da sadrži dosta soli zbog čega oprezni s unosom moraju biti ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska.
Kupujete li slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji ako se podvrgnu visokoj temperaturi prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.
Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400-tinak kalorija na 100 grama i oko 40 posto od toga je masnoća, slanina je vrlo kvalitetna namirnica koja može i te kakao naći mesto na svom tanjiru – ključ je, naravno, u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.
Luk
Luk je bogat hranjivim materijama, ima malo kalorija, ali ima puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana. Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, hranjive materije koja je uključena u regulaciju imunološkog zdravlja, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći vaše ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulima koje se nazivaju slobodni radikali.
Luk je takođe bogat vitaminima B grupe, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 — koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji nerava.
Na kraju, oni su dobar izvor kalijuma, minerala koji je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilna rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciji mišića. Luk sadrži antioksidanse i jedinjena koji se bore protiv upala, smanjuju trigliceride i nivo holesterola – a sve to može smanjiti rizik od srčanih bolesti.
Njihova snažna protivupalna svojstva takođe mogu pomoći u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe je dokazano da luk smanjuje nivo holesterola. Zbog mnogih korisnih jedinjenja koji se nalaze u luku, njegova konzumacija može pomoći u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje probavnog sistema, što može poboljšati imunološku funkciju.
Dodavanje više luka vašoj ishrani jednostavan je način da poboljšate svoje celokupno zdravlje.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.