Reč pivo (birra, bier, beer…) nastala je u manastirima negde između šestog i sedmog veka, u vreme kad se pivu pri varenju počeo dodavati hmelj.
Taj penušavi, iskričavi napitak u sebi sadrži deo magije zbog koje se svake minute u svetu popije skoro šest miliona litara. To je dovoljan razlog da o njemu nešto više saznamo.
Pivo je jedno od najstarijih pića poznatih čoveku. Ovo piće, za koje mnogi tvrde da je zapravo jelo, koristilo se već u praistorijskom periodu. Proizvodili su ga Kelti, Germani, Sloveni…
Proizvodilo se iz ječma, pšenice i zobi, a mnogi stari narodi začinjavali su ga raznim mirođijama i medom. Današnji glavni sastojak hmelj počeo je da se koristi tek u 8. veku.
Pivo je od pamtiveka bilo sredstvo za osveženje i uživanje, ali i hrana, pa i lek. Prinosilo se kao žrtva bogovima, koristilo se u religioznim obredima, ali ipak iznad svega bilo je piće običnih smrtnika.
Pili su ga još stari Sumeri i čuvali tajnu njegove proizvodnje. Kralj Hamurabije ga je uvrstio u svoj zakonik i trgovao njime sa svojim susedima. Faraoni su ga nosili sobom na svoj put u zagrobni život, ali su njime pojili i radnike koji su gradili piramide.
Pili su ga stari Grci, Rimljani su ga nasledili, a plemena koja su im oduzela sjaj nosila su ga na sve svoje pohode. Ni jedan poznati ep nije spevan, a da mu u njemu nije posvećena dužna pažnja pivu.
Pivo je blago alkoholno piće, a proizodi se od ječma ili preciznije od ječmenog slada. Slad je isklijali ječam koji za razliku od polaznog zrna, sadrži enzime potrebne za razgradnju skroba i proteina koji omogućavaju dobijanje pivske sladovine od koje će kasnije vrenjem nastati pivo.
Ječam nije jedina žitarica od koje se dobija pivo, ali je osnovna sirovina najvećeg broja piva u svetu. Druge osnovne sirovine za proizvodnju piva su voda, hmelj i pivski kvasac.
Voda je nezamenjiv sastojak, od čijeg kvaliteta jako zavisi i kvalitet i tip piva. Soli rastvorene u vodi utiču na reakcije koje se odvijaju u toku proizvodnje i kao takve bitne su za ukus, boju i miris finalnog proizvoda. Zato se i kaže da je slad „duša“ piva, hmelj „začin“, kvasac „duh“, a voda njegovo „telo“.
Hmelj se dodaje u vrlo maloj količini, od svega nekoliko stotina grama na sto litara sladovine, ali isto tako znatno doprinosi ukusu, mirisu i stabilnosti proizvoda. Daje karakterističnu prijatnu gorčinu i specifičnu, prepoznatljivu aromu.
S druge strane, gorke komponente hmelja imaju baktericidna svojstva i utiču na stabilnost piva i jedan su od razloga zbog kog pivo ne može sadržavati štetne bakterije.
Pivski kvasac je isto tako sirovina o kojoj zavise svojstva piva. Vrenje se događa uz pomoć strogo odabranih, selekcionisanih vrsta koje upravo odgovaraju željenom tipu i osiguravaju njegovu stabilnost i trajnost.
Udeo alkohola u pivu zavisi od vrst i tipa piva. Obaveza proizvođača je da ga navede na etiketi piva. Izražava se u volumnim procentima. Standardna piva sadrže obično od 5,0 do 5,5 odsto, što je upola manje nego u stonim vinima. Stvarne koncentracije mogu odstupati na više ili niže od deklarisanih vrednosti za 0,1 do 0,5 odsto. Kod jakih piva dopuštena su veća odstupanja nego kod standardnih i slabih piva.
Iz neobjašnjivih razloga često se čuje mišljenje da pivo piju ljudi plićeg džepa i slabijeg obrazovanja, dok oni drugi, bogatiji i ugledniji, uživaju u drugim pićima, pre svega, u vinu.
Ovo mišljenje pobijaju sportisti kao što su Boris Beker i Jirgen Klinsman, političari Roman Herzog i Helmut Kol, manekenke Eva Hercigova i Naomi Kembel, glumci Šon Koneri i Klint Istvud, Kevin Kostner i Bred Pit.
Piju ga čak i pripadnici plemstva – kraljica Elizabeta II i princ Čarls, princ Vilhem – Aleksander iz Danske koji uživaju u krigli, čaši ili flaši ovog „soka“ posebne vrste, prenose mediji u regionu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.