„Od kada su to mlečni proizvodi loši? Mleko je jedna fenomenalna namirnica!“
Prošlog proleća sam se osećala veoma iscrpljeno, umorno i pospano, čak i nakon kratkog odmora. Još je na sve to došla i alergija, i osećala sam se fizički i psihički oslabljeno. Valjda je to tako svima u tom periodu godine.
Odlučila sam da se konsultujem sa svojim nutricionistom kako bih proverila da li nešto treba da promenim u svojoj ishrani da bih se osećala makar malo bolje, ili da mi jednsostavno preporuči neku namirnicu koja bi mi pomogla kod alergije i umora.
„Nemoj neko vreme konzumirati mlečne proizvode“, izgovorio je.
„Nemoj ih konzumirati neko vreme i pričaćemo ponovo uskoro.“
Uverio me je da će mi se menstrualni ciklus stabilizovati, da će nestati bol i otečenost u tom periodu.
„Kravlje mleko sadrži u sebi hormone krave. I oni se mešaju sa tvojima.“
S obzirom na to da me je njegovo objašnjenje i više nego ubedilo, odlučila sam da ostavim mlečne proizvode „po strani“ tokom celog meseca, i istina je da su, makar u mom slučaju, umor,pospanost i menstrualni ciklus nastavili po starom. Ništa se drastično nije promenilo.
Od tada se pitam da li moj nedostatak vere u ceo taj proces bilo to što se umešalo i nije dozvolilo mom telu da uživa u svom novom stanju. Ili je zapravo cela ova pompa oko prestanka unošenja mlečnih proizvoda u organizam jedna velika, orkestrirana marketinška kampanja kako bi se poboljšala prodaja tofu proizvoda i vegetarijanskih napitaka?
Pitala sam o ovoj temi još jednog nutricionistu jer me zanimalo još jedno stručno mišljenje. Zanimalo me da će se naše stanje u organizmu zaista promeniti na bolje ako prestanemo da konzumiramo mlečne proizvode, i pre svega, kako ćemo to primetiti?
„Imaćemo deficit kalcijuma u organizmu i to ćemo morati da kompenzujemo na neki drugi način.“
Dakle, problem nije prestanak konzumacije mlečnih proizvoda, već je problem u tome da ne nalazimo adekvatnu zamenu za dozu kalcijuma koja je potrebna našem organizmu. Za ovu nutricionistkinju, jedini slučaj kada mlečni proizvodi moraju da se izbace iz ishrane je slučaj laktozne intolerancije.
Šta je intolerancija na laktozu i koji su simptomi: 65 % ljudi je ima, a nisu ni svesni!
Čak 65 odsto svetske populacije je u nekom stepenu osetljivo na laktozu. Intolerancija na laktozu zapravo znači da telo otežano vari mlečne proizvode, jer se u tankom crevu luči se premalo enzima laktaze.
Mišljenje još jednog nutricioniste i autora brojnih knjiga koje govore o ishrani, je sledeće: „Od kada su to mlečni proizvodi loši? Mleko je jedna fenomenalna namirnica. Mlečni proizvodi su nam oduvek obezbeđivali snagu i energiju. Čak su i Stari Grci koji su trčali maratone, svoju ishranu bazirali na kombinaciji mleka i meda.“
Zaključak?
U 21. veku odabir adekvatnog načina ishrane više naginje ka pitanju vere, nego ka racionalnom odlučivanju. I kada nam padne na pamet da se odreknemo neke namirnice koju smo ceo život konzumirali, trebalo bi da se zapitamo da li je sve što je trenutno „u modi“ tu je nešto drugo prestalo tu da bude ili je sve to jedna vrsta orkestrirane kampanje od strane nekoga kome odgovara da se to dogodi?
(Stil)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Covek je evoluirao hiljadama i hiljadama u pravcu da mu je digestivni trakt prilagodjen gotovo na sve. Verovali ili ne covek i aligatori imaju slicne zelje za hranom. Treba jesti sve. Sve tekstove ovog formata treba prosto izbegavati. Necete verovati, covek u principu treba da jede gotovo sve namirnicie biljnog i zivotinjskog porekla koje su svarljive a koje su zdrave. Primera radi, preporodio sam se od kada jedem bambus. U pitanju je Kineska smesa koja se moze kupiti i kod nas. U toj smesi ima i graska i to sa sve ljuskom. Zapamtite ljudi, jedite raznovrsno samo raznovrsno. Slobodno pijte i kravlje i kozje i ovcije mleko, jedite sireve raznorazne, meso, jaja, ribu, voce, povrce, ma sve. Manite se ovih gluposti po internetu. U pitanju su verske i nutricionisticke dogme, pomodarstvo ali i marketinski efekat.
i sta joj se desilo s organizmom
Strahovito mnogo ljudi greši pa za savete o ishrani pitaju razne „nutricioniste“. Mnogo kvalifikovaniji za to su lekari, specijalisti za tu oblast. Među onim prvima ima podosta samozvanih „stručnjaka“.