U svakodnevnim natpisima o zdravoj ishrani i očuvanju zdravlja pominju se razne supstance, mada nam neki od tih pojmova i nisu potpuno jasni. Ovde ćemo ih objasniti.
Aminokiseline – predstavljaju osnovu neophodnu za izgradnju proteina. Nama je potrebno 20 aminokiselina različitih vrsta, kako bismo funkcionisali normalno. Neke od ovih aminokiselina naše telo samo proizvodi, dok se druge, poznatije kao esencijalne aminokiseline, unose preko hrane.
Antioksidanti – su supstance poput vitamina A, C, E i beta-karotina – štite naše telo od negativnih efekata oksidacije koje prouzrukuju slobodni radikali.
Botaničke supstance – u ovu grupu spadaju sve supstance koje se dobijaju iz biljaka i koriste kao dodaci ishrani, a deo su prozvoda za ličnu negu ili farmaceutskih proizvoda.
Sagorevači masti – vitamini koji sagorevaju masti, kao što su A, D, E i K, unose se u organizam preko masti iz hrane. Višak ovih vitamina naše telo skladišti u jetri i telesnim mastima, a zatim ih koristi onda kada je to telu neophodno. Ukoliko unosite više ovih vitamina nego što je zaista neophodno vašem organizmu, oni mogu lako postati toksični i štetni, a mogu biti odgovorni i za brojne nuspojave – mučninu, povraćanje i poremećaje jetre i srca.
Energijski dodaci – u ovu grupu spadaju supstance koje se koriste kao dodaci svakodnevnim korisnim materijama, kako bi im pojačale dejstvo. Danas se npr. mleku dodaju vitamini A i D, kako bi se njegovo korisno dejstvo još više pojačalo.
Slobodni radikali – atomi ili molekuli sa najmanjem jednim slobodnim elektronom, koji ih čini nestabilnim i aktivnim. Kada dođe do reakcije slobodnih radikala sa određenim supstancama, u našem telu može doći do reakcije koja utiče na normalno funkiconisanje ćelija. Kako do ovoga ne bi došlo, radi stabilizovanja slobodnih radikala, koriste se antioksidanti.
Hranljive mikrosupstance – pod ovim imenom se kriju vitamini i minerali, koji su našem organizmu neophodni u manjim količinama. Oni igraju bitnu ulogu u procesu prerade hranljivih makrosupstanci: masti, proteina i ugljenih hidrata.
Minerali – hranljive supstance koje se mogu naći u zemlji ili vodi, a koje su neophodne biljkama i životinjama u svakodnevnoj ishrani. Kad je reč o ljudima, minerali predstavljaju glavne gradivne supstance naših zuba i kostiju, a pomažu i pri stvaranju ćelija i pružaju potporu nervnim završecima.
Multivitamin – tableta, napitak ili druge supstance koje sadrže više od jednog vitamina.
Oksidacija – hemijska reakcija u kojoj dolazi do kombinovanja kiseonika sa određenom supstancom, pri čemu se menja ili u potpunosti poništava njena osnovna funkcija. Oksidacija je veoma opasna jer može dovesti do oštećenja membrana i ometati regulacioni sistem ćelija.
Fitosupstance – predstavljaju jedinjenja koja se mogu naći u voću, povrću i drugim biljkama. U ovu grupu supstanci spadaju betakarotin, likopen i resveratrol.
Vitamini – prirodno nađeni kod biljaka i životinja, od presdunog su značaja za rast, energiju i pravilno funkcionisanje nerava. Postoje dve grupe vitamina koje naše telo koristi: sagorevači masti i rastvarači tečnosti (vode).
Vitamine rastvarače tečnosti/vode – poput vitamina B6, vitamina C i kompleksa vitamina B2, naš organizam veoma lako apsorbuje. Zatim koristi one koji su mu neophodni, a višak ovih vitamina izbacuje iz organizma putem tečnosti (urina). S obzirom na to da naš organizam ove vitamine ne čuva u organizmu, postoji mnogo manji rizik da oni imaju štetne posledice po nas, za razliku od vitamina iz grupe razlagača masti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.