Umeće kuvanja nije samo korisna veština. To je ujedno i odnos prema hrani, prema svom telu i prema zdravom životu uopšte.
Možda imate utisak da gubite bitku kad je hrana u pitanju, pa grickate čips i kolačiće umesto šargarepe. Onda je pravi trenutak da naučite pravila zdrave ishrane i zdravog kuvanja. Ako naučite da se osećate komotnije u kuhinji, to vas može približiti hrani koju jedete, ali i zdravom načinu života.
Većina savremenih zaposlenih ljudi jede hranu koju nije sama pripremila. Ušteda vremena u nekom trenutku žurbe zvuči kao dobro rešenje. Ali, da li je to baš najbolji način? Zašto sve ređe kuvamo što smo emancipovanije? Razlozi su: prezauzetost, strah da ćemo više jesti ako same kuvamo, kao i strah da jelo neće ispasti dobro i da će to biti bačeno vreme.
Ipak, jedan od najboljih načina da vodite računa o svojoj kilaži je – da sami kuvate.
Kuvanje pomaže da se podsetimo istinskog ukusa i mirisa hrane i da se podsetimo da hrana nije neprijatelj naše linije, već – izvor energije.
Ako vam inače problem predstavlja to što brzo jedete (što može voditi ka prejedanju), kuvanje će vam pomoći da usporite i više obratite pažnju na svoja čula. Probanje i mirisanje hrane dok kuvate podstaći će vas da to isto činite dok jedete. Pored toga, motivisaniji ste da lagano uživate u obroku ako ste prethodno uložili trud pripremajući ga.
Poželjno je imati sledeće kuhinjske alatke:
- dobar komplet raznih šerpi, lonaca i tiganja
- posudu za kuvanje povrća na pari
- posebnu šerpu za supu
- fud-procesor
- zemljani lonac
Sastojci za zdravo kuvanje:
- sveže voće i povrće (kupite onoliko koliko ćete zaista potrošiti u kraćem vremenskom periodu)
- smrznuto povrće (u vitaminskom pogledu, ono je vredno koliko i sveže)
- jogurt
- sir
- jaja
- pirinač
- integralni hleb
- pasulj
- sirće
- maslinovo ulje
- biljke i začini
Prvo pravilo zdravog kuvanja: planirajte unapred!
Na primer: operite i očistite povrće, tako da bude spremno za kasniju pripremu; iseckajte krompire i ostavite ih u hladnoj vodi u frižideru; neiskorišćene delove povrća upotrebite kao osnovu za supu i dr.
Drugo bitno pravilo: ne komplikujte!
Kasnije će biti vremena za komplikovane recepte. Prvo naučite osnove, da biste se sigurnije osećali u kuhinjskom prostoru. Ako shvatite neke jednostavne principe koji važe za sva jela, moći ćete i sami da kombinujete i smišljate recepte.
Uživanje u kuvanju vodi većem uživanju u hrani.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Jedan od retkih tekstova gde je istaknut značaj dobrog posuđa za pripremu hrane. Ja sam dugo koristila klasične šerpe, i mislila: “Šerpa k’o šerpa“. Međutim nije tako. Pre nekih godinu dana na poklon sam dobila pro100healthy Sole šerpu od inoksa i sa akutermnim dnom. Neverovatno je koliko mi štedi vremena i živaca, a hrana spremljena na pari zaista deluje zdravije i ukusnije, valjda zato što se sve krčka zajedno, pa se pomešaju ukusi
Najvažnije je kako danas pripremamo hranu i piće, da li vodimo računa šta postavljamo na sto. Uz savremenu tehnologiju danas je mogiće ostati zdrav i vitalan do duboke starosti, jer organizam je star onoliko koliko su stari naši krvni sudovi. Danas možemo sami pripremiti najbolji pravi domaći integralni hleb za samo desetak minuta, da nas pri tome ne košta više od trideset dinara. „Zdravlje nije sve, ali bez njega sve je ništa.“ Pametnije je učiti na greškama drugih, jer ne živimo dovoljno dugo da bismo sve greške pravili sami. O bolestima koje izaziva loša ishrana razmišljamo tek kada one postanu evidentne i u znatnoj meri naruše naše zdravlje. Da li je „bolje sprečiti, nego lečiti“ odlučujemo sami, zar ne?!
Mislim da smo mi biološki predodređeni za konsumiranje kako namirnica biljnog porekla tako i namirnica životinjskog porekla. Ne postoje naučne pretpostavke koje bi potvrdile da konsumiranje mesa negativno utiče na naš organizam. Naravno treba izbegavati prasetinu, ali treba jesti ribu, kuvanu junetinu, jagnjetinu, u kombinaciji sa povrćem. Jedino na taj način naš organizam može optimalno biti snabdeven svim bitnim mineralima. Naravno, za užinu umesto grickalica uvesti voće, pa ko može reći da ne možemo doživeti stotu?!
A šta je sa mesom, živinskim, a naročito ribljim?