Tokom zimskih meseci podložniji smo infekcijama i bolestima. Osim njih javljaju se i glavobolje, bolovi u kostima, vratu i leđima a javljaju se i anksiozna i depresivna stanja.
Nekoliko je razloga za takva stanja. Naime, hladno vreme pogoduje razvoju rinovirusa koji su najčešći uzročnici prehlada, a niska vlažnost vazduha omogućava bolji prenos virusa.
Takođe, zimi smo češće u zatvorenom prostoru, gde se virusi lakše prenose, a naš imunitet slabi i zbog smanjene fizičke aktivnosti.
Jak imunitet je ključan u borbi protiv infekcija i u održavanju stabilnog raspoloženja, a jedan od njegovih glavnih faktora je vitamin sunca, vitamin D kojeg nam zimi nedostaje.
Vitamin D svoj sunčani nadimak duguje procesu pri kojem ga naše telo sintetizuje iz sunčeve svetlosti od aprila do septembra.
Odrasle osobe bi se tokom navedenih meseci trebalo svakodnevno da se izlažu sunčevoj svetlosti barem 15 minuta od 10 do 15 sati, bez korišćenja kreme za sunčanje. Ali, kako znamo i da je taj period često opasan za zdravlje kože, važno je ne preterivati, nego se držati preporuka lekara.
Iako nas jesen i zima ponekad nagrade sunčanim danima, vitamin D se tokom tih godišnjih doba ne može sintetizovati jer je sunce preslabo i UVB zrake ne prodiru do kože pod uglom koji je za to potreban pa njegov nivo u organizmu opada.
Manjak vitamina D možete prepoznati ako primetite da u poslednje vreme osećate dugotrajnu iscrpljenost i umor, imate problema sa spavanjem, zubima, ali i zglobovima. To se događa jer smanjene količine vitamina D u telu mogu uticati na slabost kostiju i češće bolove i grčeve u mišićima.
Promene raspoloženja i češće padanje u depresivna stanja najčešće povezujemo sa stresom ili genetikom, ali važan faktor u stabilizaciji raspoloženja je i vitamin D.
Primećujete li kod sebe neke od navedenih simptoma, trebalo bi da počnete da uzimate vitamin D3 kao dodatak ishrani tokom zimskih meseci.
Idealno bi bilo kada biste i ishranom unosili dovoljno vitamina D, najviše ga ima u jajima, mleku i mlečnim proizvodima. Ribu je dobro konzumirati barem dva puta nedeljno, a jednom nedeljno biste na svoj meni mogli da uvrstite i losos, tunu, skušu ili sardinu jer sadrže veće količine vitamina D.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Naše tijelo ne sintetizira vitamin D iz sunčeve svjetlosti nego iz kolesterola koji prelazi u kolekalciferol i na kraju uz pomoć sunčeve svetlosti u vitamin D