LONDON – Koronavirus nedavno je dobio ime koje već stvara probleme, piše britanski Bi-Bi-Si, navodeći da je dodeljivanje imena novim virusima vrlo delikatan proces, koji u nekim slučajevima može da izazove prave diplomatske krize.
Nekoliko nedelja nakon što je otkriven i počeo da se širi, novi virus je stekao impresivan broj imena, kao što su „Grip iz Vuhana“, „Vuhanski korona virus“ i „2019-nCov“.
Svetska zdravstvena orgizacija (SZO) sazvala je 11. februara konferenciju za novinare na kojoj je objavila zvanično ime bolesti, koju izaziva novi korona virus – Covid-19 (engleska skraćenica za ime koronavirusna bolest-2019).
Kako navodi britanski javni servis, konferencija za medije SZO još se nije ni završila kada je Međunarodni komitet za taksonomiju virusa (IVTV) objavio je dokument u kome predlaže ime samog virusa: Sars-Cov 2 (Severe Acute Respiratory Syndrome Coronavirus Two – težak akutni respiratorni sindrom korona virus 2).
Taj naziv, kako ocenjuje Bi-Bi-Si, navodi na zakljucak da je reč o bliskom srodniku SARS virusa.
Portaprol SZO potom je za magazin „Sajens“ rekao da svetska organizacija neće koristiti pomenuti naziv virusa, zbog toga što reč „SARS“ može da izazove stvaranje panike.
Bi-Bi-Si dalje navodi da pojedini mediji novi virus i dalje zovu koronavirus, dok su drugi napravili svoje kombinacije, spojivši ime bolesti i konkretan naziv virusa.
Jedan od razloga zašto je problem složiti se oko imena za neki virus je da je, pored činjenice da na svetu postoji oko 7.100 različitih jezika sa ukupnim brojem od više miliona reči, iznenađuće teško pronaći prave opcije, piše Bi-Bi-Si.
Ukoliko se izaberu pogrešne reči, preti opasnost od stigmatizacije celih regiona, uništavanja čitavih industrija ili čak izazivanja diplomatskih kriza, dodaje britanski javni servis.
Stručnjak za visoko zarazne viruse u americkom Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH), Jens Kun, rekao je za Bi-Bi-SI da bi ime za novi virus trebalo da bude jednostavno i kratko, tako da se lako pamti.
Prema njegovim rečima, najvažnije je da ime smeta što manjem broju ljudi.
„Najveći problem je u tome što većina ljudi ne shvata da su imena samo oznake“, kaže Kun.
Bi-Bi-Si piše da se dešava i da virusi, kada dobiju ime po nekom geografskom području, to ne bude tačno, podsećajući na jednu od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva – „špansku groznicu“, koja je odnela oko 50 miliona života .
Pojavila se pred kraj Prvog svetskog rata 1918. i nije zaobišla gotovo nijedan deo sveta – od pustih ledenih predela Arktika, do ostrva Južnog Pacifika.
Mnoge zemlje su skrivale informacije iz straha da će to ugroziti moral u ključnim trenucima rata, ali ne i Španija.
Kada su se pojavili prvi slučajevi, španski listovi su, kako navodi Bi-Bi-Si, odgovorno izveštavali o svemu šta se dešava.
Britanski medij piše da postoje uverljivi dokazi da bolest nije krenula odatle, ali da je kao jednoj od prvih država koje su objavile slučajeve obolelih, Španiji pripala „čast“ da bolest bude nazvana baš po njoj.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.