U ovom trenutku i dalje nije jasno da li će Hrvatska ove godine imati nešto što bi uopšte moglo da se opiše kao turistička sezona, a još manje je jasno kako bi turizam u doba pandemije koronavirusa mogao da izgleda.
Da li će i kako, barem u jednom delu sezone, funkcionisati hoteli, privatni apartmani i kampovi?
Ministar turizma Gari Kapeli (HDZ) za sad o potencijalnoj turističkoj sezoni daje donekle kontradiktorne izjave.
Kapeli: Domaći turisti ne mogu da spasu sezonu, ali će biti prioritet
„Domaći turisti ne mogu da spasu turističku sezonu u Hrvatskoj jer je njihov udeo u ukupnom prometu u zadnje dve rekordne godine bio oko 12 posto, ali turizam na njih svakako računa kada popuste mere zaštite od koronavirusa, o čemu odlučuje Civilni štab”, izjavio je Kapeli 15. aprila, da bi samo dan kasnije u jednom intervjuu naglasio da će „prioritet biti domaće stanovništvo“.
„Idu na vladu određeni naši predlozi, o njima će se raspravljati, imamo set svega što ćemo ponuditi epidemiološkoj službi. Čini mi se da je realnije da se približimo nautičkom turizmu, kampovima, nešto što je u prirodi, na osami. Imamo predloge za otvaranje restorana u nekom zadnjem setu, pod nekim određenim uslovima, da li je to svaki drugi-treći sto, samo terase“, najavio je Kapeli neke promjene koje bi trebalo očekivati kada je reč o praktičnom funkcionisanju turizma.
Kapeli najavljuje i razgovore na nivou Evropske unije, ali činjenica je da je udeo turizma u hrvatskom BDP-u 20-ak posto, najviši među članicama Unije i da će izostanak prave turističke sezone biti veliki udarac za Hrvatsku.
Najavljuje se sniženje cena
Turizam u ovoj situaciji zapravo zavisi od tri faktora: 1. epidemiološke mere koje neće samo tako nestati preko noći, 2. sposobnosti prilagođavanja turističkog sektora važećim merama i 3. želji ljudi da uopšte idu na letovanje.
Ministar turizma najavljuje da će doći do sniženja cena.
„Biće jeftinije, pogotovo privatni smeštaj koji će sigurno za turističku potražnju biti važniji u delu gde se gleda kako biti u boljoj izolaciji, sa kvalitetnijim i bližim pristupom prirodi sa manje kuća u okolini i slično“, kazao je Kapeli ističući da su u sličnoj poziciji i kampovi.
Capak: Dolazak stranih turista zavisi od stanja u njihovim zemljama
Kada je reč o epidemiološkim merama, direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravlje Krunoslav Capak je juče na konferenciji za medije izjavio sledeće da se leto bliži, ali da je situacija nepoznata. „Ne znamo kakva će biti situacija u Evropi. Ako situacija bude ovakva, da druge zemlje imaju goru situaciju nego mi, nikako neće biti dozvoljen dolazak turista. Ta delatnost više neće izgledati kao pre, epidemiolozi će doneti odluku kako treba da izgleda. Ako kod nas bude dobra slika, naši građani će moći da dođu na more. Dolazak stranih turista zavisiće od stanja u njihovim zemljama“, rekao je on.
Beroš: Novi logo za hrvatski turizam mogao bi da bude korona fri
Ministar zdravlja Vili Beroš je pre neki dan najavio da se u vladi „intenzivno razmišlja o reaktivaciji gospodarskih mera, o turizmu, pa smo se u vladi pre neki dan šalili kako bi novi logo za hrvatski turizam mogao da bude korona fri“.
„Verujem da ova situacija neće trajati toliko, ali ukoliko i potraje, potrebno je da se nađu aktivnosti gospodarske koje su od velike važnosti i da se stave u neki epidemiološki okvir. Recimo, hoteli su sjajni, imaju sobe sa odvojenim prostorom za kupanje, može da se dostavlja hrana… Eto, nije to loš koncept za eventualna razmišljanja“, rekao je Beroš u intervjuu za RTL.
Pejović: Maske postaju obaveza za sve radnike u turizmu
Indeks se za komentar obratio Zoranu Pejoviću iz Paradoks Hospitaliti, konsultantske firme za hotelski menadžment iz Splita. Pokušali su da sa ovim stručnjakom za turizam definišu kako bi u doba pandemije koronavirusa, za koji i dalje nema ni vakcine ni leka, izgledao turizam u Hrvatskoj.
Počeli smo sa ventilacijom
„Sa promenom vazduha u sobama ne bi trebalo da bude problema, to je izazov za zatvorene prostore poput konferencijskih dvorana i slično. Vidimo da avionske kompanije već obećavaju da će uvesti ventilaciju koja garantuje promenu vazduha na svakih sat vremena ili slično. Kod nas taj problem neće biti toliko izražen jer smo na moru i ventilacija će se sprovoditi i prirodnim putem“, rekao je Pejović.
„Verovatno će maske postati obavezne za sve radnike u turizmu. Ne moramo puno da nagađamo oko nekih stvari, možemo da pogledamo šta sada rade u Kini u kojoj su se ponovno otvorili hoteli. Radnici nose maske i rukavice, koje su ionako bile deo radne opreme u mnogim poslovima u hotelskom smeštaju, pa onda dezinfekcija na ulazu u hotel, dezinfekcija na ulazu u hotelski restoran“, objasnio je on.
Prilagođavanje novim merama
Dodaje kako može da se očekuje da će u hotelima sredstva za dezinfekciju postati standardni deo ponude, kao što su sada na primer sapuni. Maske će postati obavezne, ali oko korišćenja rukavica i dalje postoje nesuglasice jer one mogu da funkcionišu kao prenosnik. Ključno je često pranje ruku, napominje Pejović.
„Ovo kratkoročno planiranje koje ćemo napraviti u sledeća dva-tri meseca zapravo je uvod u dugoročni način funkcionisanja. Neki ljudi kažu da će se sve promeniti, sa čime se ne slažem. Ljudi su bića navike, kroz istorijuse menja način obavljanja tih navika, a ne same navike. Ljudi će i dalje hteti da putuju i da se druže, ali ćemo morati da se prilagodimo novim merama“, smatra Pejović.
Švedski sto kao potencijalni izvor zaraze i kako to rešiti
Što je sa švedskim stolovima u hotelima? Oni izgledaju kao potencijalno vrlo pogodna mesta za širenje koronavirusa.
„Možda će se švedski stolovi ukinuti, a možda će na svima postati obavezno ono što mnogi sada već imaju i zove se sniz gard, odnosno zaštita od kijanja. To je nešto poput staklene ploče nad hranom koja hranu štiti od kijanja. Ruka mora da se zavuče pod tu staklenu ploču kako bi uzeli hranu, a sniz gard je obično postavljen u visini između lica i ruku. Time bi mogla da se spreči kapljična transmisija virusa“, kaže Pejović.
Izbegavanje gužve na recepciji
U hotelima se često događaju gužve na recepciji kada odjednom dođe veća grupa gostiju.
Takve gužve se ubuduće moraju izbegavati ukoliko je cilj suzbijanje širenja virusa. Pejović kao rešenje predlaže ček in u sobama. “
„Unapred se svim gostima dodele sobe i odlaze direktno u njih čim dođu u hotel pa se tamo potpisuje obrazac za prijavu i pokazuje pasoš. Tako ćemo raditi u našem hotelu na Hvaru, u koji ćemo goste direktno dovoditi iz Zračne luke Split. Mnogi hoteli sebi neće moći da priušte, ali oni će onda verovatno otvoriti više stanica za ček in u hotel, recimo osam za razliku od trenutne dve.“
Hoteli su prije nudili i razne dodatne aktivnosti, upošljavali animatore. Pejović smatra da će se to sada bar na neko vrijeme promijeniti.
„Ponuda će se sada svesti na smeštaj i ponudu hrane i pića, naravno i dostavljanje istog u sobu. Hoteli su pre nudili animatore jer im je to bila razlika u odnosu na one koji to nisu imali, cilj je bio da tako marketinški privuku goste. Sada jedinstvena marketinška ponuda postaju zdravlje i sigurnost“, ističe Pejović. Naglasak će ubuduće biti na očuvanju zdravlja gostiju, na tome da se provode novi standardi dezinfekcije.
Privatni apartmani bi mogli biti privlačni gostima koji dolaze svojim autima
Ovaj stručnjak za turizam predviđa da će doći i do ograničenja broja ljudi koji smeju istovremeno da budu u bazenima, na plaži i slično. Ali Pejović ne očekuje gužve.
Kada je reč o privatnim apartmanima, Pejović smatra da bi takav smeštaj mogao da bude naročito privlačan gostima iz Austrije i Nemačke koji će na Jadransko more doći svojim automobilima.
Domaći turisti neće spasiti sezonu
Pejović smatra da je glupost očekivati da će domaći turisti spasiti sezonu, a ne očekuje ni velik pad cena koji najavljuje ministar Kapeli. „Ne verujem da će odjednom moći za 20 evra po noći da se prespava u Dubrovniku“, kaže on.
Prednost kampova je što u njima već postoji distanca
Scene gužvi na plažama ovog leta najverovatnije nećemo gledati. Ali i tu postoje neke inovacije.
„Italijani već razvijaju nekakve boksove za plažu, otprilike 3 puta 3 ili 4 puta 4 metra za dve ležaljke. Konstrukcija je od pleksiglasa. Meni to izgleda tragično, ali ljudi očigledno razmišljaju o svemu. Važno je i da se gosti ponašaju razumno, da drže distancu na plaži. Ali gužve na plažama ove godine definitivno ne očekujem“, predviđa.
Kampovi, pak, imaju tu prednost da se šatori i prikolice u njima mogu rasporediti bez problema po pravilima držanja razmaka. Najveći problem bi u kampovima mogli da budu sanitarni čvorovi.
Reputacijski rizik
Ovaj konsultant upozorava turističku branšu da postoji „ogroman reputacijski rizik“ ako se neki hotel ili privatni smeštaj ili kamp pretvori u žarište širenja koronavirusa ali i da zato treba biti detaljan i istrajanu sprovođenju zaštitnih mera.
„Već sada vidimo da je Italija izgubila poverenje turista. Možda će se na kraju ispostaviti da je u, recimo, Belgiji umrlo više ljudi u odnosu na ukupan broj stanovnika nego u Italiji, ali o Belgiji se nikad neće pričati na način kao što se sada govori o Italiji. Najgore je biti prvi kad je nešto loše u pitanju, kao što je najbolje biti prvi kad je nešto dobro u pitanju“, zaključuje Zoran Pejović.
(Index.hr)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.